Pristup informacijama od javnog značaja je kao i prethodnih godina doneo zanimljiva otkrića, osvetlio neke sakrivene stvari, izložio javnosti mnoge nelogičnosti i kršenja zakona.
Pored toga, krajem godine su konačno usvojene dugo očekivane izmene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.
Shodno tome dajemo pregled najvažnijih vesti koje su obeležile 2021. godinu viđene kroz prizmu pristupa podacima od javnog značaja.
Krećemo sa peridom januar – mart
Cena spomenika šeti nacionalnoj bezbednosti
U Novu godinu ušli smo sa novim velikim spomenikom Stefanu Nemanji. Svečano otvaranje zakazano je na dan njegovog sina Rastka odnosno svetog Save, 27 januara.
Poznato je bilo mesto, nekadašnja Glavna železnička stanica. Poznate su bile i dimenzije, visina 23 metra, težina 68 tona. Međutim, ostalo je nepoznato kolika je cena ovog velikog spomenika koji je napravljen o trošku poreskih obveznika.
Razlog tome je odluka Sekretarijata za kulturu grada Beograda koji je cenu spomenika proglasio tajnim podatkom sve do 2023. godine.
Ako ste pomisli da je u pitanju šala, nije, mada bi se šalom mogao nazvati obrazloženju, a to je mogućnost da se nanese “značajna šteta nacionalnoj bezbednosti, odbrani i međunarodnim odnosima zemlje”.
Do ovog neobičnog odgovora došlo je nakon zahteva za pristup informacijama od javnog značaja koji je gradskim vlastima uputila grupa profesora Filozofskog fakulteta iz Beograda, a koja je od Grada nakon žalbe Povereniku uspela da dobije odgovor.
Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić izneo je takođe neobično opravdanja. Naime, on tvrdi da je umetnik – vajar zamolio da se ne govori o ceni. Od kada je reč jednog čoveka jača od procedura i zakona nije poznato.
Do sada se spekulisalo da je cena spomenika oko miljardu dinara.
Najavljena izmena Zakona
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović najavio je skore izmene Zakona o slobodnom pristupu informacija od javnog značaja. Osim toga poverenik za pristup informacijama od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti najavio je i otvaranje kancelarije Poverenika u Novom Sadu.
Vakcina ima, cena tajna
Srbija je početkom godina postala jedna od prvih zemalja u svetu koja je dobila veće količine vakcine protiv korona virusa. Time je naša zemlja makar na par nedelja zaista bila jedan od lidera u svetu po nečemu pozitivnom.
Međutim, neke stare, loše navike nisu zaboravljene, a ovog puta to je netransparentnost.
Srbija je tih dana trebalo da potpiše ugovore o nabavci 11 miliona vakcina, a o ceni se, van svojih ovlašćenja izjasnio predsednik Aleksandar Vučić koji je rekao da je kineska vakcina najskuplja.
Pokušaji da se sazna visina ugovora sa proizvođačima vakcina Biontekom ostala je misterija, jer je ministarstvo zdravlja uskratilo podatke pozivajući se na Zakon o tajnosti. Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija naveo je da moguće da postoje opravdani razozi zašto se ne izlazi sa cenom (uslovljavanje proizvođača, međudržavni sporazum), ali da Vlada nije navela niti jedan.
Žalba poreskoj upravi zbog frilensera
Protest frilensera zbog najavljene retroaktivne naplate poreza u podigla je dosta bure u javnosti. Ova nesvakidašnja namera da se naplate porezi pet godina unazad imala i jednu nepoznanicu, a to je broj frilensera koji imaju obavezu podnošenja poreske prijave za rad na internetu.
Ovo pitanje od javnog značaja Poreskoj upravi postavila je organizacija Transparentnost Srbija (TS), ali je državni organ ignorisao zahtev. Zbog toga je TS Povereniku za slobodan pristup informacijama i zaštitu podataka o ličnosti zbog odbijanja Poreske uprave da dostavi podatke o broju građana koji imaju obavezu podnošenja poreske prijave za rad na internetu (frilenseri).
Pošto bolnice u Batajnici i Kruševcu
Još misterija kada je u pitanju zdravstvo jesu cena i dozvole novoizgrađenih bolnica u Batajnici i Kruševcu.
Pošto se bolnice nalaze na zemljištu koje pripada Ministarstvu odbrane ono je odbilo da dostavi tražene podatke. Ipak, to ne bi trebalo da bude slučaj jer se radi o objektima namenjenih civilima.
Prema podacima sa portala javnih nabavki uočena razlika od oko 20% između onoga što je pričao predsednik i onome što je navedno na ovom sajtu.
Ministarstvo građevine, koje bi zbog veličine tih bolnica bilo nadležno za izdavanje građevinskih dozvola, tvrdilo je da su one izgrađene u vojnim kompleksima, pa se Zakon o planiranju i gradnji, u delu koji se odnosi na izdavanje građevinskih dozvola, ne odnosi na njih.
Posebno pitanje jeste nedostatak upotrebne dozvole za oba objekta, a posebno u Batajnici, gde ni EPS ni Srbijagas nisu dobili dozvolu za radove kojima bi izvršili priključivanje nove zgrade na svoju mrežu.
U Nišu tajna broj sahrana
Dopisnica dnevnog lista Danas iz Niša Zorica Miladinović tražila od JKP Gorica iz Niša podatke o broju sahrana po posebnoj proceduri koja važi za zarazne bolesti, kao i broj prodatih limenih sanduka za prvih pet meseci epidemije.
Ti podaci nikada nisu dostavljeni, a odgovor je bio da “ne vode tu vrstu evidencije”. Nakon žalbe Povereniku, dobila je odgovor iz kancelarije da su i njega obavestili da “nemaju takvu evidenciju”, te se tu njegovo postupanje završilo, iako je potpuno jasno da te podatke moraju bar da notiraju negde.
SNS poslanici Šormaz, Marinković i Đukanović imaju najviše neopravdanih troškova
Bivši i sadašnji poslanici Skupštine Srbije duguju 4,5 miliona dinara na osnovu neopravdanih troškova.
Ovo je podatak do kojih su došle Večernje novosti po zahtevu za pristup informacijama od javnog značaja.
Prema podacima Skupštine ukupno se radi o 4.516.745,44 dinara.
Od sadašnjih poslanika najveći dužnici su Dragan Šormaz (SNS) 1.150.184,77 dinara, Vladimir Marinković (SNS) 562.175,26, Vladimir Đukanović (SNS)166.921,91. Od bivših poslanika “istakli” su se Meho Omerović (SDPS) 392.955 i Aleksandar Šešelj (SRS) 284.381 dinara.
Crvena voda u dolini Jadra
Pojava crvene vode na zemljištu koje je planirano da bude deo rudnika i jalovišta litjuma je po tvrdnjama Agencije za zaštitu životne sredine zbog zemljoradnika. Međutim, kako navode iz udruženje građana Podrinje anti-korupcijski tim (PAKT) Agenciji je trebalo čak 10 dana da bi izašla na teren i uzela uzorke vode.
“Prema Arhunskoj konvenciji i Zakonu o pristupu informacijama od javnog značaja, rok za obaveštavanje javnosti usled ekoloških akcidenata i uznemirene javnosti je 48 časova. Čak i nakon uzimanja uzoraka vode Agenciji je trebalo gotovo dve nedelje”, naveo je PAKT.
Nadležni iz Agencije nisu uzimali uzorke obližnje bušotine kompanije Rio Tinto.
