Godinu dana sakrivane Crne ekološke tačke u Srbiji, Zločinci na spomeniku žrtvama, Učetvorostručen broj obolelih od raka u Smederevu, Koje su obaveze Srbije prema Rio Tintu, zaustavljeno istraživanje litijuma u Levču.
Period septembar-decembar
Pristup informacijama od javnog značaja je kao i prethodnih godina doneo zanimljiva otkrića, osvetlio neke sakrivene stvari, izložio javnosti mnoge nelogičnosti i kršenja zakona.
Pored toga, krajem godine su konačno usvojene dugo očekivane izmene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.
Shodno tome dajemo pregled najvažnijih vesti koje su obeležile 2021. godinu viđene kroz prizmu pristupa podacima od javnog značaja.
Vračarski železnički tunel bez mogućnosti za evakuaciju u slučaju nesreće
Vračarski tunel, koji prolazi ispod centra Beograda, a kroz koji od jula 2018. godine prolaze i teretni vozovi natovareni opasnim i zapaljivim teretom, nema saglasnost za upotrebu Sektora za vanredne situacije MUP-a ni za jednu vrstu transporta – kako putničkog, tako i teretnog.
Dokumenta do kojih je došla Balkanska novinarska istraživačka mreža (BIRN) pokazuju da ne postoji mogućnost intervencije vatrogasno-spasilačke brigade ukoliko bi se opasni (otrovni, zapaljivi, eksplozivni) teret izlio u tunelu.
12.000 nerealizovanih polazaka autobusa u Novom Sadu
Građani Novog Sada su u periodu od 1. januara do 31. avgusta imali 12.409 planiranih polazaka manje, pokazuju podaci koje je 021.rs dobio od Gradskog saobraćajnog preduzeća putem Zahteva za pristup informacijama od javnog značaja.
Najproblematičniji meseci u gradskom prevozu bili su januar (2989), jul (1820) i avgust (3037).
Opštinska vlast sakriva cenu Cecinog koncerta na Danima ludaje u Kikindi
Kikindska vlast odlučila je da za potrebe četvorodnevnog muzičkog programa povodom “Dana ludaje” potroši 110.000 evra budžetskih para. Ipak, ostalo je nepoznato koliko koštaju pojedinačni nastupi, što je prvi put u poslednjih 10 godina.
Lokalna vlast je pokušala da sakrije i ukupan trošak, ali je posle zahteva za pristup informacijama od javnog značaja koji su podnele “Kikindske” novine dostavljena ukupna brojka.
Osim cene pojedinačnih nastupa, direktorka Turističke organizacije Kikinda odbila je da dostavi izveštaj o stručnoj oceni ponuda, zapisnika sa otvaranja ponuda kao i ostale potpisane ugovore. Na Danim ludaje nastupali su Svetlana Ražnatović, Zvonko Bogdan, operska pevačica Jadranka Jovanović, rok grupe Kerber i Riblja Čorba.
Poverenik poništio rešenje RFZO kojim je uskraćen pristup podacima o kovid-19 nabavkama
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, rešavajući po žalbi Transparentnosti Srbija (TS), poništio je rešenje kojim je Republički fond zdravstvenog osiguranja (RFZO) odbio da dostavi podatke o vrednosti sprovedenih nabavki zbog suprotstavljanja pandemiji,
Poverenik je naložio i da RFZO da utvrdi “da li postoje svi uslovi da se isključi ili ograniči slobodan pristup informacijama”, a ako je to slučaj, “da li bi u konkretnom slučaju i koje teške pravne ili druge posledice realno mogle nastupiti ukoliko se tražene informacije učine dostupnim javnosti”.
“Kao jedini razlog za odbijanje, RFZO navodi da su traženi podaci sadržani u dokumentima koji su označeni stepenom tajnosti `strogo poverljivo`, shodno zaključku Vlade od 15. marta 2020. godine. Istinitost ove tvrdnje je nemoguće proveriti, jer Vlada nije objavila taj zaključak. Transparentnost Srbija je ovaj akt 15. aprila 2020. tražila od Vlade, ali je ona zahtev ignorisala, a upravni spor po tužbi TS nije rešen”, navodi Transparentnost Srbija.
Godinu dana prikrivanja podataka o “crnim ekološkim rupama” u Srbiji
Građani Srbije su godinu dana bili lišeni podataka o posledicama zagađenja obajljenih u studiji pod nazivom “Unapređenje upravljanja kontaminiranim lokalitetima u Srbiji”, u čijoj izradi su učestvovale zvanične institucije – ministarstva zdravlja i zaštite životne sredine kao i Institut za javno zdravlje “Milan Jovanović Batut”.
Javnost je upoznata sa kompletnim sadržajem ovih izveštaja zahvaljujući nevladinoj organizaciji Asocijacija za razvoj opštine Bor.
Detektovano je 12 “crnih tačaka” u Srbiji a na prvom mestu je grad Bor.
Bor je, kao se navodi, na listi jer ga karakteriše složeno industrijsko zagađenje zbog blizine rudnika bakra i pogona za topljenje rude. Građani Bora imaju veći rizik od obolevanja i umiranja od svih malignih bolesti osim od tumora kože. Građani Bora takođe imaju veći rizik od umiranja od drugih bolesti kao što su respiratorna, digestivna, kardiovaskularna oboljenja.
Crne tačke:
- Rudnici bakra u Boru (uključujući rudnike Bor, Veliki Krivelj i Cerovo)
- Rudnici bakra u Majdanpeku
- Površinski kopovi Kolubara (kopovi lignitnog uglja) i termoelektrana
- Rudnik lignita Kostolac
- Rudnik olova i cinka u Ljuboviji
- Napušteni rudnik antimona Zajača
- Industrija cementa u Beočinu
- Industrija cementa u Kosjeriću
- Industrija cementa u Popovcu
- Petrohemijski kompleks Novi Sad
- Petrohemijski kompleks Pančevo
Ekološke crne tačke Srbije iz izveštaja koji je Batut hteo da sakrije
Dan prava javnosti da zna: Pristup informacijama od javnog značaja i dalje ugrožen
Obeležen dan prava javnosti da zna, a tim povodom je SPI koalicija saopštila da je pravo na pristup informacijama ugroženo, dok najavljene izmene zakona ne rešavaju sve bitne problem.
“Napretka nije bilo kada je reč o dugogodišnjim nerešenim problemima, uključujući neizvršavanje rešenja Poverenika za informacije, odsustvo odgovornosti zbog takvog kršenja zakona i ignorisanje zahteva za pristup informacijama od strane Vlade Republike Srbije. Povodom izveštaja Poverenika za 2020. godinu, Skupština još uvek nije donela zaključke”.
Pored toga, navode u SPI koaliciji pandemija COVID-19 iskorišćena je za dodatno sužavanje prava javnosti da zna, tako što su informacije o svim nabavkama povezanim sa pandemijom proglašene za tajnu.
“Obimne izmene i dopuna Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, na koje se čeka godinama, još uvek nisu dovedene do kraja. Predlozi koje je Koalicija dala tokom javne rasprave doprineli su značajnim unapređenjima novog nacrta ovog akta u odnosu na prethodne verzije”
Za neke od ključnih problema koji su se jasno pokazali u primeni zakona i dalje se ne nude rešenja. Tako će građani i dalje biti uskraćeni za efikasnu pravnu zaštitu u slučajevima kada im informacije uskrate Vlada i Vladine službe, Skupština, Predsednik, Vrhovni i Ustavni sud, kao i Republičko javno tužilaštvo, a nakon usvajanja izmena zakona i Narodna banka. Pored toga što je štetno, ovakvo kvarenje Zakona je suprotno i ustavnom načelu zabrane sužavanja dostignutog nivoa ljudskih prava.”
Imena zločinca na spomeniku žrtvama
Zahtev za pristup informacijama od javnog značaja koji je podnela organizacija “Antifašistički front 23. oktobar” otkrio je da je planirano da se na spomeniku “Nevinim žrtvama 1944/1945 godine” nađe više osoba koje su bili okupatori ili kolaboracionisti ukljujućujući i ustaše.
“Na pomenutom spisku nalaze se i ratni zločinci osuđeni na smrtnu kaznu po presudama vojnih i civilnih sudova, a čija se krivica ne može dovesti u pitanje. Presude, saslušanja i istorijski izvori koji dokazuju njihovu odgovornost su publikovani i dostupni javnosti”, navodi se u saopštenju ove organizacije koje je navela i imena učesnika stravične Racije iz 1942. godine u Bačkoj.
Antifašistički front: Spomenik na kome su i ratni zločinci ruganje žrtvama
Smederevo: Broj obolelih od raka učetvorostručen za nekoliko godina
Broj malignih bolesti u Smederevu 2019. godine bio je četiri puta veći nego 2011. godine, saopštio je pokret “Tvrđava”. Kako navode iz tog udruženja, podaci su dobijeni od lokalnog Doma zdravlja a na osnovu Zahteva za pristup informacijama od javnog značaja, po njihovim rečima dovode se u vezu sa poslovanjem smederevske železare koja je trenutno u vlasništvu kineske HBIS grupe.
Državno finansiranje podobnih medija
Balkanska istraživačka mreža objavila je istraživanje zasnovano na zahtevima za pristupu informacijama od javnog značaja o tome kako državni novac završava u medijima.
Istraživanje ukazuje da umesto raspisivanja javnih nabavki, lokalna javna i komunalna preduzeća se najčešće odlučuju da ugovore sa medijskim kućama potpisuju direktnom pogodbom. Koristi od toga mahom imaju mediji koji pozitivno pišu o onima koji dodeljuju javni novac, čime se guši svaki oblik konkurencije.
Državno ulaganje u medije: Direktnim ugovaranjem do podobnih medija
Zaustavljeno istraživanje litijuma u Levču
Pokušaj istraživanja nalazišta litijuma u selu Dragovo u Levču zaustavljen je za sada nakon što su lokalni seljaci organizovali blokade.
Informaciju o tome šta se sprema saznali su pošto su neformalno udruženje “Neko brine za Levač” i žitelji Rekovca podneli zahtev za dobijanje informacije od javnog značaja nakon što se u selu pojavila nepoznata mašina za istraživanje.
Levčani su prema zahtevu dobili rešenje da će istraživanje obavljati firma “Jadar litijum” d.o.o. koja kao takva više ne postoji u Agenciji za privredne registre, već se zove “Balkan istraživanja” i – tvrde aktivisti – deo je konzorcijuma “Balkan majning end minerals”.
Obnova državne vile tajna
Da obnova vile može biti državna tajna pokazalo se u slučaju Titove ili Lekine vile na Fruškoj Gori.
Dok su radovi u toku, sve informacije o tome su tajna
“Imajući u vidu da se radi o nepokretnosti u svojini Republike Srbije za posebne namene, a u skladu sa Zakonom o tajnosti podataka i podzakonskim aktima za sprovođenje ovog zakona, kao i odlukama nadležnih organa, odnosno ovlašćenog lica na osnovu zakona, svi podaci koji se tiču objekta koje ste zatražili navedenim zahtevom, uključujući projektnu dokumentaciju po kojoj se izvodi rekonstrukcija, predstavljaju tajne podatke”,navodi se u odgovoru na zahteva redakcije 021.rs.
Usvojene izmene Zakona o pristupu informacijama od javnog značaja
Skupština Srbije usvojila je Izmene zakona o pristupu informacijama od javnog značaja. Za ovaj Zakon su glasala 174 poslanika.
Usvojeni predlog prema oceni SPI koalicije odlikuje izvesno poboljšanje u odnosu na ranije verzije.
Najbitnije promene su sledeće:
U potpunosti je brisan član 13 (“zloupotreba prava”), kao i mogućnost da organi vlasti uskrate informacije uz pozivanje na to da bi postupanje po zahtevu otežalo rad organa vlasti. To je veoma značajno zbog činjenice da za taj osnov uskraćivanja informacija nisu postojali precizni kriterijumi i da se moglo očekivati da će ga organi vlasti koristiti za neosnovano uskraćivanje informacija.
Kod izricanja novčanih kazni organu vlasti radi izvršenja Poverenikovih rešenja (od 20 do 100 hiljada dinara), više ne postoji ograničenje u pogledu ukupnog iznosa kazne koje se mogu izreći (u Nacrtu je to ograničenje bilo 500 hiljada dinara).
U samom Zakonu je detaljnije uređen sadržaj informatora o radu (npr. u oblasti javnih nabavki, sprovedenih inspekcija i revizija).
Neki od nedostataka na koje civilno društvo ukazuje od početka procesa izmena su i dalje ostali.
Pre svega, nemogućnost ulaganja žalbe Povereniku u slučajevima kada informacije uskrate Vlada i njene službe, Narodna skupština, Predsednik, Vrhovni sud, Ustavni sud i Republičko javno tužilaštvo. Ovim organima se sada pridružuje i Narodna banka Srbije. U tim slučajevima je moguće voditi samo upravne sporove, koji u praksi traju godinama.
Tako će građani i dalje biti uskraćeni za efikasnu pravnu zaštitu u ovim slučajevima. Pored toga što je štetno, ovakvo kvarenje Zakona je suprotno i ustavnom načelu zabrane sužavanja dostignutog nivoa ljudskih prava.
Hiljade i hiljade prekovremenih sati
Zahvaljujući podacima dobijenim po zahtevu za pristup informacijama od javnog značaja javnost je saznala da su u peridou januar – septembar zaposleni u upravi opštine Mladenovac ostvarili 13.000 prekovremenih sati koje su naplatili.
Da li su u pitanju fiktivni radni sati ili pravi udarnički rad nije najjasnije.
Prema tvrdnjama lokalne Stranke slobode i pravde koja je tražila navedene podatke u papirima stoji “da je 26 zaposlenih svakog meseca u navedenom periodu radilo više od 20 sati prekovremeno, da je 30 zaposlenih radilo više 200 sati mimo radnog vremena, a 21 zaposleni više od 100 sati prekovremeno”.
Naprednjaci u opštini Mladenovac naplatili fiktivni prekovremeni rad
Misterija nestalog brda u Majdanpeku
Građani Majdanpeka ovih dana se suočavaju sa nestankom brda koje ih deli od rudnika. Lokalni građani su zabrinuti jer očejuju da će na ovaj način dikrektno biti izloženi prašini, otrovima i buci sa kopova.
Informacija o tome šta radi vlasnik kopova kineski Ziđin nema pa su građani okupljeni u “Inicijativu za očuvanje grebena Koma” poslali zahtev za informacijama od javnog značaja kompaniji Ziđin, Ministarstvima za zaštitu životne sredine i rudarstvo i energetiku, kao i kabinetu predsednice Vlade Srbije. Iako zvanični odgovor još nsu dobili, odreagovao je direktor Rudnika u Majdnapeku Jian Heyuan prihvatio zahtev za sastanak sa predstavnicima Inicijative na kome je rekao da daljeg “skidanja” brega neće biti. To je kažu građani dokumentovano geo-kartama i planovima koje im je predočio direktor Rudnika sa saradnicima.
Postupak privatizacije Instituta Jaroslav Černi tajna
Ministarstvo privrede donelo je nedavno odluku da Institut vodoprivrede “Jaroslav Černi” bude prodat konzorcijumu koji čine Milenijum tim i sedam direktora iz ovog Instituta.
Međutim, pet dana kasnije Ministarstvo je odbacilo je zahtev za pristup informacijama od javnog značaja koje se odnose na postupak privatizacije, koji je podneo Jovan Rajić iz organizacije RERI.
Kao razlog za odbijanje, navedeno je da je “i dalje u toku sprovođenje postupka privatizacije” iako je ta privatizacija zvanično završena.
Institut „Jaroslav Černi“ prodat konzorcijumu Milenijum tima i direktora
Koje su obaveze Srbije prema Rio Tintu
Advokatska kancelarija Radić zatražila je od Ministarstva rudarstva i energetike da odgovori koje obaveze je Srbija preuzela u vezi sa projektom “Rio Tinta”.
Ova kancelarija traži da se odgovori kojim aktima su utvrđene te obaveze Srbije prema stranim partnerima i na koji način je predviđeno rešavanje eventualnih sporova u vezi tog projekta.
Sve više građana uviđa značaj unapređenja prava na pristup informacijama u borbi protiv korupcije
Unapređenja nivoa ostvarivanja prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja, je kao važan ili veoma važan ocenilo 72% ispitanika, rezultat je istraživanja javnog mnjenja, koje su realizovali agencija za istraživanje javnog mnjenja CeSID i kompanija Dexis.
Ovi nalazi ohrabruju jer sve više građana uviđa značaj unapređenja prava na pristup informacijama i medijskih sloboda u borbi protiv korupcije.
U Nišu 30 odsto više sahrana
Gotovo dve godine od početka epidemije JKP Gorica iz Niša počelo da saopštava podatke o broju sahrana u Nišu.
Prema njihovim podacima broj sahrana je poslednjih meseci povećan za 30 odsto, dok je broj sahrana u 2020 bio za 50 odsto veći nego 2019.
Od početka pandemije kororna virusa JKP Gorica je odbijalo u više navrata da odgovori dopisnici dnevnog lista Danas na zahteve za pristup informacijama od javnog značaja.
