Izveštaj koalicije prEUgovor o napretku Srbije u poglavljima 23 i 24 – maj 2020

0
92

Pristup informacijama od javnog značaja

Novi Nacrt izmena i dopuna Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja objavljen je 5. 11. 2019. na internet stranici Ministarstva državne uprave. Ovaj Nacrt, za razliku od prethodnih verzija, nije bio promovisan u javnosti. Nema još naznaka kada bi Vlada mogla da ga razmatra. Nacrt je bolji od prethodnog, ali ne rešava probleme u svim ključnim oblastima (obuhvat preduzeća u vlasništvu države, izvršenje odluka Poverenika za informacije od javnog značaja). Nova zakonska rešenja naročito su problematična kada je reč o statutsu preduzeća koja su tek posredno u vlasništvu države (na primer, ćerka-firma, čiji je osnivač drugo državno preduzeće), budući da ona nisu obuhvaćena definicijom „organa vlasti” ni u poslednjem nacrtu, pa ne bi morala da daju informacije građanima.

Primena zakona predstavlja veći problem od još jedne propuštene godine tokom koje je trebalo poboljšati pravila. Nazadovanje je naročito vidljivo u povećanom broju neizvršenih odluka Poverenika. Ovo se može tumačiti i kao deo stvaranja „neodgovorne vlade”, odnosno kao deo kulture ponašanja, gde nosioci vlasti ne nalaze za shodno da pruže razumno obrazloženje za svoje odluke, a da i ne govorimo o tome da svojim političkim protivnicima ili stručnjacima pruže priliku da o sadržaju odluka diskutuju sa njima.

U novom godišnjem izveštaju Poverenik podseća da je u poslednjih deset godina 294 puta tražio od Vlade, kao poslednje instance, da obezbedi izvršenje rešenja ovog organa, ali je to bilo uzalud. Samo su prošle godine bila 52 takva zahteva. Među informacijama koje su nezakonito ostale uskraćene građanima nalaze se i troškovi uređenja gradskog građevinskog zemljišta za područje „Beograda na vodi”, visina budžetskih subvencija Ministarstva privrede preduzeću „Air Serbia”, informacije o finansijskoj podršci porodicama sa decom i drugo. Pored toga zabrinjava i uskraćivanje informacija ne samo građanima, već i Povereniku koji je rešavao po žalbama, što se dogodilo u sedam slučajeva.

Proglašenje vanrednog stanja donelo je novi veliki udar sistemu pristupa informacijama.

Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja propisuje rok od 48 sati (čl. 16, st. 2) za pružanje informacija koje se odnose na zaštitu zdravlja stanovništva (čl. 4). Međutim, čak i pre proglašenja vanrednog stanja, uskraćivan je pristup informacijama o širenju zaraze, spremnosti zdravstvenog sistema da odgovori izazovima i mogućnostima šklola i drugih ustanova da zaštite zaposlene. Predsednica Vlade je javno uskratila informaciju o broju respiratora u Srbiji, tvrdeći da to predstavlja državnu tajnu, te da je tako „svuda u svetu” (što nije bilo istina), da bi nekoliko sati kasnije taj broj saopštio predsednik Vučić. Na narednoj konferenciji dodao je: „I nemojte više da me pitate kako nabavljam respiratore. […] Šta vas briga kako. Snalazim se.” Ovakvo ponašanje stvara utisak da sistem funkcioniše proizvoljno, a ne po čvrstim pravilima.

Drugi sličan primer je s kraja marta, kada je Vlada svojim zaključkom pokušala da zabrani svim institucijama i pojedincima – izuzev predsednice Vlade, lica koja ona ovlasti i rukovodstva Kriznog štaba – da pružaju informacije u vezi sa epidemijom. Posle reakcija iz Srbije i Evrope, Vlada je povukla ovaj akt neznatne pravne snage, koji je naglavačke preokrenuo čitav pravni sistem.

Ceo izveštaj možete da pogledate ovde.

 

Prethodni tekstKoliko je teško doći do informacija od javnog značaja
Sledeći tekstOmogućiti javnosti pristup zbirnim podacima iz informacionog sistema Covid-19

OSTAVITE ODGOVOR

Unestite svoj komentar
Unesite svoje ime