Izveštaj koalicije prEUgovor o napretku Srbije u poglavljima 23 i 24 – septembar 2019
Pristup informacijama od javnog značaja
Revidirani Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja153 iz decembra 2018. još nije uobličen u zvaničan predlog zakona i podnesen
Skupštini. Kao i njegovu početnu verziju154 iz marta 2018, Nacrt zakona kritikovali su civilno društvo155 i Poverenik za informacije od javnog značaja156 zbog smanjenja prava na slobodu informacija i posledičnog onemogućavanja javnog nadzora izvršne vlasti.157
Nacrt zakona takođe ograničava obuhvat sopstvene primene isključivanjem određenih pravnih lica, kao što su državne kompanije, iz toga da budu predmet zahteva za slobodan pristup informacijama. Štaviše, Nacrtom iz decembra uvedena su nova ograničenja – ako budu usvojena, Narodna banka Srbije biće izuzeta iz kontrole Poverenika u žalbenom postupku. To će ozbiljno umanjiti nivo transparentnosti državnih preduzeća i javne potrošnje, koje prati Trezor Narodne banke Srbije.
Pored toga, Nacrtom zakona društva kapitala koja posluju na tržištu u skladu sa propisima o privrednim društvima izuzeta su iz ostvarivanja prava na dobijanje informacija, čak i kada je država član ili akcionar u takvom preduzeću. Transparentnost rada kompanija, kao što su Telekom Srbija, Air Srbija, DIPOS i Železnice Srbije, veoma je važna, budući da one upravljaju značajnom javnom imovinom. Javna preduzeća mogu promeniti svoju pravnu formu u „društvo kapitala” u bilo koje vreme i na osnovu diskrecione odluke kako bi bila izbegnuta primena Zakona. Stoga, isključivanje te kategorije javnih preduzeća ozbiljno bi umanjilo transparentnost rada javnog sektora na osnovu diskrecionih političkih odluka.
Krajem septembra, predstavnik Ministarstva najavio je da će novi Nacrt zakona ući u skupštinsku proceduru na jesen i da će samo delimično izuzeti društva kapitala u slučaju kada je država takođe akcionar. Međutim, novi revidirani Nacrt i dalje nije objavljen da bi mogle biti razmotrene izmene Ustavni sud nije iskoristio mogućnost da zaštiti jedinstvo pravnog poretka time što bi dozvolio apsolutno izuzeće od prava na slobodu informacija u Zakonu o zaštiti konkurencije. U junu 2019. je Ustavni sud je odbio zahtev koji je podneo Poverenik radi ocene ustavnosti člana 45 Zakona, prema kom Komisija za zaštitu konkurencije, na zahtev strane u postupku pred tim telom, može proglasiti da određene informacije nisu od javnog značaja. To je opravdano za privatne kompanije, ali ne i za javne kompanije koje se služe državnim novcem. Koliko je klizav taj teren bilo je jasno 2015, kada je tadašnji ministar privrede tražio od Komisije da de fakto dodeli oznaku tajnosti dokumentaciji javne kompanije Železara166, kao i 2018, kada je kompanija (tj. država) morala da plati odštetu u vrednosti od više od deset miliona evra za raskid ugovora, koji je nastavila da krije.
Odabrani primeri opstrukcije prava na pristup informacijama od javnog značaja
Nabavka 1000 policijskih vozila. U nekoliko navrata od 2017. Ministarstvo unutrašnjih poslova i Vlada odbili su da odgovore na zahtev Balkanske istraživačke mreže (BIRN) za dobijanje informacija o nabavci patrolnih vozila marke škoda za policiju.159 Nabavka je sprovedena kao poverljiva, bez validnog razloga za tajnost. Međutim, ignorisane su čak i odluke Poverenika za informacije od javnog značaja, koji je naložio da se obezbedi pristup zatraženim informacijama.
U maju je Upravni sud presudio u korist BIRN-a i naložio je Vladi da dostavi Zaključak kojim je proglašena poverljivom nabavka patrolnih vozila.160 Vlada je zatim i taj Zaključak proglasila poverljivim. To još više zabrinjava, budući da, prema važećem Zakonu, Vlada treba da pomogne Povereniku da obaveže državne organe da obezbede tražene informacije.
Izveštaj o ubistvu Olivera Ivanovića. Mreža za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK) zatražila je od tužioca za organizovani kriminal izveštaj o ubistvu političkog lidera kosovskih Srba Olivera Ivanovića. U januaru 2019, ministarka pravde izjavila je da je pripremljen detaljan izveštaj i poslat vlastima u Prištini. Međutim, odbila je da dostavi izveštaj KRIK-u, tvrdeći da nema kopiju poslatog izveštaja.162 Ovaj slučaj političkog ubistva je od velikog javnog značaja.
Međugradski autobusi tokom velikog skupa opozicije u glavnom gradu. Javno transportno preduzeće iz Pančeva (grada blizu Beograda) nije pružalo usluge prevoza do Beograda 13. aprila 2019, kada je organizovan veliki skup opozicije u glavnom gradu, jer navodno nije bilo dovoljno sredstava za međugradski prevoz. Organizacija „Transparentnost Srbija” zatražila je od tog preduzeća informacije o broju njihovih autobusa i vozača, budući da su dati razlozi zvučali sumnjivo. Kompanija nije odgovorila, tvrdeći da ima status preduzeća od značaja za odbranu, te su stoga informacije o njenim sredstvima tajne (?!).
Video-nadzor je sve prisutniji, ali je još uvek u pravnom vakuumu
Pravne praznine u oblastima važnim za zaštitu ličnih podataka, poput video-nadzora, i dalje je prisutan, budući da, uprkos preporukama civilnog društva, nije premošćen novim Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti. Paralelno s tim, u Beogradu se postavlja hiljadu Huavej (Huawei) kamera sa tehnologijom prepoznavanja lica, uz opravdanje da će te kamere pomoći policiji da poveća bezbednost građana. Ministarstvo unutrašnjih poslova dalo je protivurečne informacije i odbilo da odgovori na zahteve organizacija civilnog društva za slobodan pristup informacijama u vezi sa analizom troškova i koristi od te mere nadzora, kao i njenog uticaja na zaštitu ličnih podataka. Deo informacija koje je prethodno uskratilo Ministarstvo unutrašnjih poslova u vezi sa tom nabavkom pronašla je nevladina SHARE Fondacija sa sedištem u Beogradu u studiji kompanije Huavej (Huawei), koja je objavljena na internet stranici te kompanije. Brzo nakon što je studija podeljena u martu 2019, u kojoj je i informacija da su kamere postavljene na 60 ključnih mesta u gradu mesecima pre najave Ministarstva, uklonjena je sa internet stranice. Nizak nivo svesti o zaštiti podataka u Srbiji, kombinovan sa pravnim jazom i tajnovitom praksom institucija, povećava rizik od moguće zloupotrebe te veoma intruzivne tehnologije, koja je u Kini nedavno dovela do protesta.
PREPORUKE:
- Novi Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ne sme, u bilo kojim okolnostima, smanjiti postignuti nivo garancija građanima za pristup informacijama od javnog značaja. Ne sme postojati izgovor za državna preduzeća.
- Vlada treba da preduzme sve potrebne korake kako bi obezbedila korigovanje pomenutih problema kako bi se videlo unapređenje pristupa informacijama od javnog značaja u prioritetnim oblastima, koje su označene u Akcionom planu za Poglavlje 23Ceo izveštaj možete da pogledate ovde.
