Nesvakidašnji slučaj desio se organizaciji Partneri Srbije kada su pokušali da od nadležnog Suda dođu do informacija od javnog značaja u vezi sa slučajevima kojima imaju veze sa korupcijom.
Umesto traženih podataka, predsednik posebnog odeljenja Višeg suda u Kraljevu sudija Milan Davidovića je odgovorio na neprimeren način pokazujući da osim manira, čini se ne vlada ni materijom kada je u pitanju Zakon o pristupu informacijama od javnog značaja i zaštiti podataka o ličnosti.
On je zahteve nazvao “uvaljivanjem posla drugima” i pozvao organizaciju Partneri da sama, “sopstvenim istraživačkim radom” ma šta to značilo, dođe do potrebnih informacija.
“Dakle, molimo vas da informacije od značaja za vaša istraživanja, analize, doktorske disertacije i slične projekte pribavite sami, SOPSTVENIM ISTRAŽIVAČKIM RADOM, a ne da taj rad uvaljujete drugima pod kišobranom “zahteva za pristup informacijama od javnog značaja””, navedeno je u odgovoru sudije Davidovića.
Pogrešna sudijska procena
Iz organizacije Partneri Srbija pitaju se “kako drugačije da dođemo do informacija o broju sudskih predmeta, sem da se obratimo sudu” i navode da je Viši sud u Kraljevu pogrešno procenio da tražene informacije nisu informacije od javnog značaja, čime je uskratio pravo na pristup informacijama od javnog značaja, suprotno članu 5. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, kao i članovima 8. i 9 koji se odnose na isključenje i ograničenje slobodnog pristupa informacijama od javnog značaja.
Kristina Kalajdžić iz organizacije Partneri Srbija istakla je da je osnovna svrha osnivanja posebnih odeljenja za suzbijanje korupcije pri višim sudovima u Srbiji suđenje u predmetima koji su povezani sa krivičnim delima navedenim u zahtevu, te da tražene informacije moraju predstavljati informacije od javnog značaja jer su u direktnoj vezi sa osnovnom nadležnošću Višeg suda u Kraljevu posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije.
Partneri Srbija uputili su Višem sudu u Kraljevu, posebnom odeljenju za suzbijanje korupcije 03. novembra 2022. godine Zahtev za pristup informacijama od javnog značaja u kojem je traženo dostavljanje informacija o broju primljenih optužnih akata i broju prvostepenih postupaka koji se trenutno vode pred ovim sudom u vezi sa krivičnim delima povezanim sa korupcijom.
Radi se krivičnim delima 156, 359, 361, 362, 363, 364, 365, 366, 367 i 368. Krivičnog zakonika koja se odnose na zloupotrebu službenog položaja, proneveru, primanje i davanje mita, protiv zakonitu naplatu i isplatu itd.
Partneri Srbija su poslali istovetne zahteve u sva četiri suda na teritoriji Republike Srbiji koji imaju formirana posebna odeljenja za suzbijanje korupcije.
Ostali sudovi su dostavili dokumenta
Posebna odeljenja u Beogradu, Nišu i Novom Sadu dostavila su Partnerima Srbija tražene informacije u zakonskom roku.
Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja jasno propisuje situacije i razloge zbog kojih građanima može biti uskraćeno pravo na pristup informacijama od javnog značaja.
Naime, u članu 8. se navodi da prava iz ovog Zakona mogu biti ograničena isključivo ograničenjima propisanim ovim Zakonom ako je to neophodno u demokratskom društvu radi zaštite od ozbiljne povrede pretežnijeg interesa zasnovanog na Ustavu ili zakonu. U članu 9, kojim su propisana ograničenja jasno se navodi u kojim situacijama organ javne vlasti može tražiocu uskratiti pristup informacijama od javnog značaja, te je lako utvrditi da se argumentacija navedena u odgovoru Višeg suda u Kraljevu ne nalazi među razlozima za isključenje i ograničenje prava na pristup informacijama od javnog značaja, niti je neophodno uskratiti tražene informacije radi zaštite od ozbiljne povrede pretežnijeg interesa zasnovanog na Ustavu ili zakonu, istakla je Kalajdžić.
U prilog tome da tražene informacije predstavljaju informacije od javnog značaja govori činjenica da su ostali sudovi odgovorili na zahtev, kažu iz Partnera Srbija.
Iz organizacije navode i da je sud prekršio Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja zbog toga što je propustio da donese obrazloženo rešenje kojim se odbija zahtev za pristup informacijama (član 16 Zakona).
“Odgovor koji smo dobili ne sadrži nijedan od elemenata rešenja o odbijanju zahteva. Dokument nije naslovljen kao rešenje, u njemu nije dato pravno i argumentovano obrazloženje zašto se zahtev odbija uz pozivanje na ograničenja propisana Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, zatim nije primenjen tzv. trodelni test kojim se utvrđuje da li tražene informacije predstavljaju informacije od javnog značaja, a koji su organi javne vlasti dužni da sprovedu u situacijama kada smatraju da tražene informacije ne predstavljaju informacije od javnog značaja, i poslednje, u odgovoru se ne navode pravna sredstva za izjavljivanje žalbe koja stoje na raspolaganju tražiocu informacije,” Istakla je Kalajdžić.
Upućena žalba Povereniku
Iz organizacije navode da su već uputili žalbu Povereniku, ali da razmišljaju i o izjavljivanju pritužbe Višem sudu u Kraljevu i Visokom Savetu Sudstva zbog načina na koji je predsednik Višeg Suda u Kraljevu, posebnog odeljenja korupciju odgovorio na zahtev.
“Tokom dugogodišnjeg rada organizacije u oblasti transparentnosti nikada do sada nismo dobili odgovor državne institucije kao što je ovaj, koji više liči na ulični žargon, nego na zvaničan stav institucije. Ukoliko Viši sud u Kraljevu i inače zvanične stavove institucije komunicira na ovako neprofesionalan način postavlja se pitanje da li je nepoverenje građana u pravosuđe sa razlogom na tako visokom nivou”, istakla je Kalajdžić.
