Sprovedena analiza otvorenosti izvršne i zakonodavne vlasti u Srbiji i regionu

0
19

Šestu godinu zaredom, nevladine organizacije sa Zapadnog Balkana – Centar za demokratsku tranziciju (Crna Gora), udruženje građana „Zašto ne?“ (Bosna i Hercegovina), Metamorfosis fondacija (Severna Makedonija) i Partneri za demokratske promene Srbija (Srbija), analizirale su, kroz regionalni indeks otvorenosti, koliko su institucije izvršne i zakonodavne vlasti bile otvorene prema građanima tokom 2021. godine.

Rezultati ovogodišnjeg monitoringa pokazuju da je Srbija, sa 26,74% ispunjenih svih posmatranih indikatora, na 3. mestu po otvorenosti institucija među četiri analizirane države regiona. Na začelju ove liste je Bosna i Hercegovina sa 21,31% ispunjenosti indikatora, dok je Crna Gora druga, a najbolje rangirana kada je otvorenost u pitanju je Severna Makedonija sa 33,14% ispunjenosti svih kriterijuma.

Istraživanjem su analizirana 4 principa otvorenosti – transparentnost, pristupačnost, integritet i učinkovitost. Princip transparentnosti podrazumeva da su organizacione informacije, budžet i postupak javnih nabavki javno dostupni i objavljeni na internet stranici institucije. Pristupačnost se odnosi na obezbeđivanje i poštovanje procedura za pristup informacijama od javnog značaja, te poboljšanje dostupnosti informacija kroz mehanizam javnih rasprava i jačanje interakcije sa građanima. Integritet obuhvata dostupnost mehanizama za prevenciju korupcije, dok se učinkovitost odnosi na spremnost institucija da uče iz tekućih procesa i unapređuju ih kroz uspostavljene sisteme za nadgledanje, vrednovanje i učenje.

U Srbiji je monitoring sproveden na uzorku koji čine Narodna skupština, Vlada, pokrajinska Skupština i Vlada, sva ministarstva (njih 21), i 44 organa uprave.

U okviru ovog regionalnog istraživanja, Partneri Srbija izradili su dve analize:

Analiza zakonodavne grane vlasti u Srbiji obuhvatala je analizu otvorenosti Narodne skupštine i Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine. Rezultati istraživanja pokazuju da su naše dve skupštine najzatvorenije, ispunjavaju 43% indikatora, zatim sledi BIH sa 46, 25%, a ispred su Severena Makedonija sa 72 % i Crna Gora sa 85%, što govori da prvorangirana država ima skoro duplo otvoreniji parliament od srpskih parlamenata. Ovo se ne može smatrati zadovoljavajućim rezultatom, pogotovo imajući u vidu da su u pitanju tela koja se biraju direktno od strane građana i koja su direktno odgovorna za svoj rad građanima.

Narodna skupština Republike Srbije ostvarila je najbolje rezultate u oblasti integriteta, potom u pristupačnosti, dok su rezultati u oblasti transparentnosti i učinkovitosti nešto lošiji. Sa druge strane, Skupština Autonomne pokrajine Vojvodine u svim oblastima ima lošije rezultate. Stoga, neophodno je dalje raditi na unapređenju transparenstnosti i otvorenosti ovih institucija u cilju neposrednijeg informisanja i učešća građana u zakonodavnim procesima.

U analizi Otvorenosti izvršne vlasti u Srbiji i regionu predstavljeni su rezultati monitoringa otvorenosti Vlade Republike Srbije i Vlade Autonomne pokrajine Vojvodine, svih ministarstava iz aktuelnog saziva, kao i 44 nasumično odabrana organa uprave, od kojih su neki samostalni, a neki u sastavu ministarstava.

Rezultati pokazuju da su dve vlade Srbije najzatvorenije u regionu, sa procentom od 38% ispunjenosti svih posmatranih indikatora, dok prvoplasirana Vlada Severne Makedonije ima oko 83%.

Sve države su prilično izjednačene kada se radi o ispunjenosti indikatora od strane ministarstava. Ministarstva najlošije rangirane države, BiH, zbirno ispunjavaju 38% posmatranih indikatora, Srbije 47%,  dok su najbolje rangirana ministarstva Severne Makedonije sa oko 58% ispunjenosti indikatora.

Organi uprave svih država su tradicionalno najzatvoreniji, međutim i u ovoj kategoriji Srbija ima najlošije rezultate, pa organi uprave iz uzorka zbirno ispunjavaju 31% indikatora, dok najbolje rangirani, organi uprave Severne Makedonije, ispunjavaju oko 42% svih indikatora.

Ovako loši rezultati koje su ostvarile institucije Republike Srbije zahtevaju ozbiljno i sistematsko uređenje politika otvorenosti i komunikacije, posebno u oblasti transparentnosti javne potrošnje i uključivanja građana i civilnog sektora u kreiranje politika i donošenje odluka.

Prethodni tekstKo najviše ćuti u Srbiji
Sledeći tekstTransparentnost u pravosuđu zavisi od pojedinaca pokazuje istraživanje Partnera Srbija

OSTAVITE ODGOVOR

Unestite svoj komentar
Unesite svoje ime