Foto: Pixabay

Transparentnost Srbija, povodom Međunarodnog dana prava javnosti da zna, ukazuje da je prethodnih 13 godina, koliko građani Srbije imaju zakonom garantovano pravo na pristup informacijama, pokazalo da je to najvažniji preventivni antikorupcijski mehanizam.

Transparentnost – Srbija (deo Transparency International), povodom Međunarodnog dana prava javnosti da zna, podseća da se pristup informacijama pokazao kao najmoćnije sredstvo u rukama građana za kontrolu vlasti. Međutim, upravo zbog toga, ovo pravo je neprestano izloženo pokušajima da bude okrnjeno ili obesmišljeno.

Građani Srbije imaju jedan od najboljih zakona o slobodnom pristupu informacijama, po ocenama međunarodnih istraživanja. Kao rezultat zahteva koje su uputili građani, novinari, nevladine organizacije, pa čak i državni organi, ali i zaštite koju su pravu na pristup informacijama pružili Poverenik za informacije od javnog značaja i Upravni sud, obelodanjeni su mnogi podaci koje bi neki od funkcionera i službenika organa vlasti rado sakrili. Predlozi korisnih izmena ovog Zakona su još pre pet godina bili u Skupštini, ali do danas nisu usvojeni. Rokovi za te promene u akcionim planovima su više puta pomerani, aktuelni je “poslednji kvartal 2016”, ali još uvek nema ni nacrta izmena Zakona.

“Poboljšanje pravila o pristupu informacijama” je jedno od pitanja koja se prate i u okviru poglavlja 23 evropskih integracija. Međutim, ključni problemi za ostvarivanje ovog prava sve vreme u proteklih 12 godina odnose se na sprovođenje normi koje već postoje u našoj zemlji.

I dalje imamo nedopustivu situaciju da neka od obavezujućih rešenja Poverenika ostaju neizvršena, da Vlada nije obezbedila izvršenje, a da to nije učinila ni Skupština na osnovu izveštaja o primeni Zakona koje dobija od Poverenika svake godine. Najdrastičniji primer narušavanja pravnog poretka jeste slučaj Ministarstva privrede, koje ne samo da nije našoj organizaciji dostavilo kopiju ugovora o upravljanju “Železarom Smederevo”, iako je na to bilo obavezno, već je to činilo uz očiglednu zloupotrebu mehanizama iz drugog zakona (o zaštiti konkurencije). Drugi zabrinjavajući trend su neprestane tendencije da se pravo na pristup informacijama ograniči drugim propisima, što se naročito često dešava upravo u sferi raspolaganja javnom imovinom.

S druge strane, primetni su i neki pozitivni koraci u jačanju pristupa informacijama. Na internet stranicama organa vlasti sve češće se objavljuju bitni podaci pre nego što ih iko zatraži, a nekoliko organa je krenulo i putem objavljivanja podataka u formi koja se može lakše pretraživati i dalje koristiti.

Transparentnost – Srbija poziva još jednom sve građane da se što više koriste pravom na pristup informacijama kako bi vlast bila odgovornija.

Izvor – Transparentnost – Srbija

Beograd, 28. septembar 2016.

Prethodni tekstIzveštaj o sprovođenju Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i zakona o zaštiti podataka o ličnosti za 2015. godinu
Sledeći tekstIzveštaj o sprovođenju Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i zakona o zaštiti podataka o ličnosti, za 2016. godinu