Zakon o sobodnom pristupu informacijama od javnog značaja jedan od najvažnijih alatki za rad novinara istraživača. Novinari Balkanske istraživačke mreže već godinama koriste ovo pravo i za potrebe sajta spikoalicija.rs iznose svoja iskustva.
Molim vas da na početku navedete primere dobre prakse sprovođenja Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja kada su u pitanju istraživački tekstovi BIRN-a. Gde je dostavljanjem podataka došlo do napretka u radu na priči, sačuvan javni interes.
“Na početku treba naglasiti da iako je bilo slučajeva da su novinari BIRN-a dobili tražena dokumenta na osnovu Zahteva, što je svakako doprinelo radu na priči, javni interes skoro nikada na osnovu objavljenih informacija nije sačuvan.
Kao po pravilu nadležne institucije, pre svega tužilaštvo, ne reaguju i ne pokreću istrage iako su u novinarskim istraživanjima predočeni jasni dokazi zloupotrebe službenog i političkog položaja, kao i korupcije u državnoj administraciji.
Naprotiv, na slučaju Krušika i uzbunjvača Aleksandra Obradovića videli smo da je tužilaštvo otišlo i korak dalje od indiferentnosti i okretanja glave, pa je postalo i udarna snaga političkog represivnog aparata, tako što je naložilo zatvaranje Obradovića, umesto da ga zaštiti kao uzbunjivača.
Ipak, postoje primeri dobre prakse koji ukazuju koliko je važan Zakon o pristupu informacijama od javnog značaja i koliko je značajan za razvoj transparentnijeg društva.
Najsvežiji takav primer su dokumenta do kojih je BIRN došao uz pomoć Zahteva i koja pokazuju brojne propuste u protivpožarnoj zaštiti tunela koji prolazi ispod samog centra Beograda, što potencijalno može da ugrozi mnoge živote u prestonici. Naime, zbog radova na projektu Beograd na vodi i izmeštanja transporta kroz tunel od Vukovog spomenika do Autokomande, opasni tereti prolaze kroz tunel i stanice za koje je ustanovljeno da nisu bezbedni za evakuaciju.
BIRN je na osnovu Zahteva došao do Inspekcijskog zapisnika Ministarstva unutrašnjih poslova, još iz maja 2018. godine, u kome se jasno vidi da ne postoji mogućnost intervencije vatrogasno-spasilačke brigade ukoliko bi se opasni (otrovni, zapaljivi, eksplozivni) teret izlio u tunelu.”
Pomenuli ste Krušik i uzbunjivača Obradovića, navedite još neki primer loše prakse, gde niste uspeli da dođete do potrebnih informacija, a imali ste pravo po Zakonu, a gde je javnost ostala uskraćena i potencijalne posledice.
“Tekst o posledicama istraživanja Rio Tinta u dolini Jadra je pokazao da lokalni Zavodi za javno zdravlje i Institut Jaroslav Černi nisu dostavili različite analize kvaliteta vode, zemljišta, rude koje su obavili za potrebe komapnije.
Naše institucije odbijaju da dostave ove podatke uz objašnjenje da su oni poslovna tajna, da ne mogu da ih dostave bez odobrenja kompanije, odnosno da moraju da štite ugovore koje u ovom slučaju imaju sa Rio Savom.
Sa druge strane, naši zakoni predviđaju da zavodi i instituti podležu Zakonu o slobodnom pristupu i da je u javnom interesu da se podaci objave, posebno kada se tiču javnog zdavlja i životne sredine.
Međutim, to se u praksi ne sprovodi. Analize koje smo objavili na ovu temu dobili smo od kompanije i izvora, ali ne od naših institucija. Mnoge analize koje je uradio Insitut Jaroslav Černi za potrebe ovog projekta nikada nismo dobili.
Ako se ova praksa ustali, da institucije odbijaju da dostavljaju analize koje naručuju privatne kompanije, to može da bude veliki problem u budućnosti kada kompanije nemaju interes da se podaci objave, kada ti podaci pokazuju da je došlo do zagađenja, odnosno da su određeni parametri višestruko prekoračeni.
Jako je važno da Poverenik za informacije od javnog značaja usvoji načelni stav u ovakvim slučajevima, zato što od momenta kada mi uložimo žalbu, do trenutka kada poverenik žalbu usvoji prođe nekoliko meseci. Čak i da nam institucije dostave analize nakon žalbenog postupka, one više nisu relevantne, a u međuvremnu su urađene nove.”
Jedan važan slučaj nerešen je već godinama. O čemu se radi?
“Ovaj slučaj je direktno povezan sa slučajem nelegalnog rušenja u Savamali, jednim od prelomnih događaja u novijoj istoriji. Dan danas se ne zna ko je nalogodavac ovog rušenja i kako je moguće da je vrh policije štitio interese maskiranih nasilnika, a ne ugroženih građana.
Skoro tri godine nadležni odbijaju da BIRN-u dostave rešenje o ozakonjenju poslovno-stambenog objekta u vlasništvu Gorana Stamenkovića, koji je jedini krivično odgovarao zbog rušenja u Savamali. Stamenković je te kobni noći bio šef smene dežurne službe beogradske policije.
Legalizacija je, navodno, usledila kao protivusluga za Stamenkovićevo preuzimanje krivice na sebe, zato bi otkrivanje ovog dokumenta dalo odgovore na mnoga pitanja, a pre svega ko i kako je zataškavao rušenje u Savamali.”
Na kojim pričama trenutno rade novinari BIRN-a?
“Tokovi javnog novca tokom pandemije i vanrednog stanja, kada je Zakon o javnim nabavkama bio suspendovan, mogli bi da se isprate kroz podatke Uprave za trezor pri Ministarstvu finansija. Međutim, Uprava je poslednjih godina svojevoljno odbija da primenjuje Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i to je jedan od najvećih problema sa kojim se suočavaju sve istraživačke redakcije.
Mi više ne raspolažemo podacima o uplatama budžetskog novca sa javnih na privatne račune. Pre par godina Uprava za trezor je promenila informacioni sistem za evidentiranje plaćanja, pa se sada navodno u sistemu ne vide pojedinačne tranše uplata i isplata, kako su naveli u jednom od odgovora po zahtevu. Od tada novinari više i ne šalju zahteve Upravi za trezor, a i kada ih pošalju, uglavnom ne dobijaju odgovore.
Šta bi moglo da se unapredi i novom Zakonu, s obzirom da je u toku izrada istog?
Debata na temu slobodnog pristupa informacijama od javnog značaja je sama po sebi zastarela. Vlada treba da omogući otvaranje velikih državnih baza podatka kako bi novinari i ekspertska javnost mogli da ih analiziraju i na osnovu tih nalaza prate učinak javnih politika.
Ako je jedan od ključnih ciljeva Vlade digitalizacija, ako se gotovo svakodnevno prave novi informacioni sistemi koji prikupljaju različite podatke o građanima, onda informisanje građana treba da se zasniva upravo na tim podacima, a ne na političkim izjavama.
Vlada bi morala proaktivno da objavljuje informacije, da olakšava pristup informacijama. Nažalost, danas smo svedoci potpuno suprotnog postupka.
Od 359 zahteva koje su novinari BIRN-a uputili na osnovu zakona o dostupnosti informacija od javnog značaja, manje od polovine je bilo ispunjeno u potpunosti.
Kako je BIRN do sada već upozoravao suštinski problemi ostaće i dalje netaknuti. Nacrtom nije rešen osnovni problem sa kojim su se suočavali građani i novinari – ako organ vlasti, odnosno institucija koja spada u nadležnost ovog zakona, ne želi da dostavi traženu informaciju, ona je neće ni dostaviti, uprkos svim mogućim žalbama, rešenjima i kaznama poverenika.”
