Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave objavilo je izveštaj o sprovedenoj javnoj raspravi koja je vođena povodom teksta Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Javna rasprava je sprovedena je u periodu od 27. maja do 16. juna 2021. godine.
Ovaj izveštaj koji nije datiran objavljen je na sajtu Ministarstva.
Iz izveštaja se može saznati da su “dostavljeni izuzetno korisni komentari predstavnika državnih organa, nevladinog sektora i drugih zainteresovanih strana, koji značajno doprinose unapređenju zakonskog teksta i predloženih rešenja, iznoseći konstruktivne primedbe, komentare i konkretne predloge”.
Kako se navodi, većina komentara odnosila na “krug lica koji su obuhvaćeni ovim zakonom (član 3), uslova za ograničenje slobodnog pristupa informacijama od javnog značaja (čl. 9 i 13), preciziranje i dopuna postupanja po zahtevu (član 16), postupanje Poverenika po žalbi (član 24), upravno izvršenja Poverenikovih rešenja (član 28), postupak predlaganja i izbora Poverenika i prestanak mandata (čl. 30 i 31), proširivanje nadležnosti Poverenika (čl. 35 i 45) izmene i dopune obaveznih podataka koje se objavljuju u informatoru o radu (član 39) i dr.”, kao i da je u cilju analize primljenih predloga i sugestija, organizovan sastanak Posebne radne grupe rasprave, na kome je konstatovano sledeće:
“Svi učesnici javne rasprave upoznati su sa razlozima i karakterom predloženih izmena Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja;
– Učesnici javne rasprave dostavili su konkretne primedbe, predloge i sugestije;
– Elektronskim putem na objavljenu adresu elektronske pošte ministarstva, pristigao je značajan broj istovetnih predloga predstavnika civilnog sektora, preko 20.”
Izveštaj dalje pruža osvrt na ključne predloge pristigle tokom javne rasprave, grupisano oko pojedinih pitanja koje uređuje predloženi zakonski tekst.
Svakako je dobro da je Ministarstvo sačinilo i objavilo ovaj izveštaj, koji pruža osnovne informacije o pristiglim predlozima i sugestijama za unapređenje Nacrta zakona.
Međutim, uz izveštaj nisu objavljeni svi predlozi za unapređenje Nacrta zakona, ali ono što je još važnije, ni informacije koji predlozi su prihvaćeni ili odbijeni i razlozi za njihovo prihvatanje, odnosno odbijanje.
Tim povodom je Transparentnost Srbija uputila dopis Ministarstvu sa pitanjima:
– Kada je planirano objavljivanje teksta nacrta nakon javne rasprave?
– Da li je pored postojećeg izveštaja o javnoj raspravi planirano i objavljivanje detaljnijeg spiska rešenja koja su bila predložena i obrazloženja za njihovo prihvatanje ili odbijanje?
Podsećamo, najznačajnije izmene koje ovaj Nacrt zakona obuhvata, a protiv kojih su organizacije, članice Spikoalicije (Koalicije za slobodan pristup informacijama) odnose se na:
- apsolutne izuzeće od prava na slobodan pristup informacijama;
- ograničenja u pogledu korišćenja informacija koje su dobijene na osnovu zahteva niti obaveza tražilaca da dokazuju interes za pristup informacijama;
- sužavanje kruga organa vlasti koji su obveznici zakona i koji su dužni da postupaju po zahtevima i da objavljuju informacije proaktivno;
- slučajevi u kojima je omogućeno da prvostepeni organi javne vlasti mogu pokrenuti upravni spor protiv odluke Poverenika;
- sužavanje kruga organa protiv čijih se odluka može uložiti žalba, niti krug razloga zbog kojih se može uložiti žalba;
- sužavanje ovlašćenja inctitucije Poverenika kao i njene nezavisnosti.
