Poverenik: Prekršajne kazne za ćutanje administracije

0
222

Nacrt izmena Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja predviđa izricanje kazni zaposlenima u organu javne vlasti koji ne postupe po zahtevu lica za slobodan pristup informacijama od javnog značaja, odnosno uopšte ne odgovore na taj zahtev.

Ovlašćeno lice da davanje tražene informacije u organu javne vlasti će morati da odgovara zbog totalnog ignorisanja tražioca informacija, poznato i kao „ćutanje administracije”, precizirao je Poverenik za informacije od javnog značaja Milan Marinović, koji je učestvovao u izradi ovog Nacrta.

Ukazao je da sada postoji rok od 15 dana u kom je organ dužan da postupi po zahtevu, ali da za nepostupanje nema kazni, već Poverenik donosi rešenje kojim nalaže da se postupi itd.

„Sada smo predložili da se za to propiše novčana kazna u vidu prekršajnog naloga u fiksnom novčanom, iznosu od 30.000 dinara, koja će se izricati odgovornom licu u organu vlasti zbog nepostupanja, bez obzira da li tu informaciju može da da ili može da je uskrati”, rekao je novinarima Marinović pred diskusiju „Budućnost prava na pristup informacijama u Srbiji” koju su organizovali „Partneri za demokratske promene Srbija” u ime Koalicije za slobodu pristupa informacijama.

Prema pravilima o platnom nalogu, kazna se može platiti u roku od 8 dana u iznosu od 15.000, a plaća je iz svojih ličnih prihoda, osoba koja bude zadužena za postupanje po zahtevu.

Marinović smatra da je ovo rešenje dobro, jer uvođenjem ove kazne, administracija neće više moći da ćuti.

„Mislim da je to bila najveća sramota organa vlasti da ne poštuju tražioce informacija, a to su u 80 odsto slučajeva građani pojedinci, pa tek onda novinari, organizacije i drugi. Ne smete ignorisati svoje građane”, naglasio je Poverenik, prenosi Tanjug.

On smatra da će i problemi koji se javljaju u praksi i te kako biti otklonjeni, i mada su se, kako kaže, naizgled pojavili novi – zakon treba čitati kao celinu.

Kada je u pitanju odredba koja se odnosi na „tajnost”, i koja je najviše uzburkala javnost, kaže da to nije bio predlog Poverenika, te da tim rešenjem „umesto jednog zareza stavljena tačka, čime je uklonjen test srazmernosti i test interesa”.

Međutim, drugim odredbama su, kako ukazuje, nametnute obaveze organima vlasti, koji se pozivaju na tajnost – da kada ne žele da daju informaciju i odbijaju zahtev, tako i drugim organima vlasti, kojima nije podnet zahtev, ali su uspostavili tajnost nad dokumentom koji sadrži traženu informaciju, da sprovedu test interesa, pre nego što odbiju davanje informacije.

Poverenik ovaj test, prema predloženim rešenjima, sprovodi u postupku po žalbi.

Ako Poverenik u svakom pojedinačnom slučaju utvrdi da informacija iako je proglašena tajnom treba da bude učinjena dostupnom javnosti, on će doneti rešenje i organ koji je uspostavio tajnost biće dužan da je opozove, napomenuo je Marinović.

Dodao je da je Povereniku dato ovlašćenje i obaveza da, kada mu stigne žalba u vezi zahtevane informacije koja nije učinjena dostupnom iz razloga tajnosti, utvrdi sve činjenice, izvrši uvid u sva dokumenta i sve informacije, da proveri razloge tajnosti i da proceni da li oni pretežu nad interesom javnosti da zna ili ne.

„Uvedena je i obaveza organu vlasti koji je označio neki dokument ili informaciju tajnom, da svaki put kada stigne zahtev za slobodan pristup takvoj informaciji, preispita da li i dalje ona treba da bude tajna, i ako odluči da zahtev odbije – u svom rešenju da obrazloženje zbog čega je ta informacija proglašena tajnom”, istakao je Marinović.

On je napomenuo da je Nacrtom predviđeno vraćanje rešenja koje je bilo ukinuto 2017. godine, da Poverenik može da izrekne novčanu kaznu organu javne vlasti – ne odgovornom licu ili rukovodiocu.

Ova kazna se izriče zbog nepostupanja po Poverenikovom rešenju, na primer ministarstvu, nekoj agenciji, javnom preduzeću, lokalnoj samoupravi, nezavisno od prekršajnog naloga koji se izriče fizičnom licu.

Nemanja Nenadić iz Transparentosti Srbija ukazao je da je ovaj zakon trebalo doneti još pre 10 godina i podsetio da je tada postojao predlog zakona koji je vlada poslala u skupštinsku proceduru.

Kao dobra rešenja u Nacrtu vidi to što će se proširiti krug organa vlasti i na nosioce javnih ovlašćenja koji su fizička lica, poput javnih beležnika, kao i što će veći broj organa vlasti imati obavezu da izradi informatore o radu.

„Postoje i mnoge loše stvari u ovom Nacrtu koje sužavaju obim prava, kao što je uvođenje novih osnova za ograničenje. Nacrt predviđa devet takvih osnova, a sada ih ima pet”, naveo je Nenadić za Tanjug.

Takođe, kako je dodao, sporno je i to što se Narodna banka Srbije izuzima iz kruga organa na čije ne/postupanje može da se uloži žalba Povereniku.

On smatra da neki problemi koji su prepoznati u praksi, nisu adekvatno rešeni ovim predloženim izmenama te, kao i da predloženi sistem za izvršenje neće biti dovoljno efikasan, te da bilo bi potrebno da se uredi i postupanje Vlade kada treba da obezbedi izvršavanje Poverenikovih rešenja.

„Takođe smatramo da je nužno da se proširi krug predlagača Poverenika, jer su to sada samo poslanički klubovi, a nema razloga da te predloge ne daju i druga lica, kao što su pravni fakulteti, specijalizovane organizacije i slično”, napomenuo je Nenadić.

On je dodao da se u praksi kao veliki problem pokazalo i to da, kada se traže informacije od vlade i drugih organa za koje ne postoji pravo žalbe Povereniku, kao pravni lek postoji samo upravni spor, koji je, kaže, izuzetno neefikasan i traje godinama.

Izvor

Prethodni tekstUstav Republike Srbije
Sledeći tekstRERI

OSTAVITE ODGOVOR

Unestite svoj komentar
Unesite svoje ime