Nedostupni podaci o zdravstvenoj zaštiti i javnim nabavkama

0
425

Izveštaj koalicije prEUgovor o napretku Srbije u poglavljima 23 i 24 – novembar 2020

Pristup informacijama od javnog značaja

Nema napretka kada je reč o primeni Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

Štaviše, kriza izazvana pandemijom COVID-19 dodatno je iskorišćena kako bi se građanima ograničio pristup informacijama, ne samo tokom vanrednog stanja, već i nakon njegovog ukidanja.

Nije obezbeđen pristup informacijama čak ni kada je reč o najbitnjim podacima – onima koji govore o broju zaraženih, izlečenih i umrlih od bolesti COVID 19. Vlada Srbije je zaključkom od 28. marta 2020. (objavljen 6. 4. 2020) donela odluku o uspostavljanju posebnog informacionog sistema COVID-19.171

Na osnovu te odluke, ovaj sistem uspostavlja i vodi Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut”, uz tehničku podršku Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu i Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Između ostalog, predviđeno je da sistem od zdravstvenih ustanova prikuplja centralizovane informacije o ljudima koji su preminuli od posledica COVID-19, o izlečenima od te bolesti, o pozitivno i negativno testiranima, o licima kojima je izrečena mera samoizolacije itd. Postoji obaveza dnevnog ažuriranja podataka do 14 časova.

Ovako prikupljene informacije trebalo je da posluže kao osnova za podatke koje su članovi Kriznog štaba i predstavnici Vlade saopštavali na svakodnevnim konferencijama za štampu, kao i za objave na sajtu Vlade Srbije. Međutim, u vezi sa tim su se javile kontroverze. Neki od članova Kriznog štaba su javno tvrdili da nisu imali pristup bazi podataka.173 Štaviše, ni baza podataka na sajtu Vlade nije uvek bila ažurirana, pogotovo kada je reč o broju pacijenata po pojedinim opštinama. Najviše razloga za zabrinutost donelo je objavljivanje podataka u izveštaju Balkanske istraživačke novinarske mreže (BIRN) 22. 6. 2020. godine.

Istraživački novinari su, na osnovu podataka za koje se tvrdi da potiču iz informacionog sistema COVID-19, zaključili da je između 19. 3. i 1. 6. 2020. bilo za 388 više preminulih pacijenata nego što je saopšteno.

Novinari su u pribavljenim podacima takođe utvrdili postojanje rubrike „odobrilo Ministarstvo zdravlja”, što ukazuje na to da je Vlada kontrolisala koje će informacije iz baze biti saopštene. Institut „Batut” je protestovao zbog „tumačenja na osnovu netačnih podataka”, ali nije omogućio pristup originalnoj bazi, niti se osvrnuo na nalaze BIRN-a u vezi sa pripremom „izveštaja za Vladu”. Takođe, Institut je propustio da na bilo koji način reaguje na izjave političara koji su davali protivrečne informacije o tome kako se utvrđuje broj umrlih od bolesti COVID-19.

Kako bi se povratilo poverenje građana, Koalicija za slobodan pristup informacijama je, zajedno sa grupom od gotovo 90 NVO, podnela Institutu „Batut” zahtev za pristup informacijama 9. 7. 2020, tražeći pristup podacima iz originalne baze (osim ličnih podataka pacijenata). Batut je odgovorio 13. 7, tvrdeći da su tražene informacije već javno dostupne na internet stranici Vlade. Odlučujući po žalbi, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti je 20. 8. 2020. naložio Batutu da tražene informacije dostavi u roku od sedam dana.178 Međutim, to nije učinjeno ni u novom odgovoru koji je Batut dostavio 16. 10. Naime, tom prilikom dostavljeni su samo zbirni podaci na mesečnom niovu (identični onima koji su već objavljeni), i to za celu zemlju. Takođe, nisu dostavljena ni imena lica koja imaju pristup informacionom sistemu. Kad je reč o podacima vezanim za pojedine opštine, Batut je tvrdio da ti podaci „nisu dostupni, usled intervencijama i unapređenju informacionog sistema COVID-19, od 6. 6. 2020”. Svrha ovih intervencija, o kojima ranije nije bilo reči, ostaje nepoznata.

U međuvremenu je sumnje u nepotpunost baze podataka potvrdio i jedan od članova Kriznog štaba.

Nekoliko hiljada zdravstvenih radnika pokrenulo je peticiju kojom se zahteva smena celog Kriznog štaba zbog manipulacije podacima i iz drugih razloga.180

Nije bilo promena ni kada je reč o radu na izradi izmena i dopuna Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, nakon poslednje verzije koja je objavljena na internet strani Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave 5. 11. 2019.181 O tom Nacrtu možete pročitati više u prethodnim Alarm izveštajima.

PREPORUKE

  • Izmene i dopune Zakona o slobodnom pristupu informacijama ne bi ni na koji način smele da umanje postignuti nivo prava građana. Obaveza davanja informacija treba da se odnosi na sva preduzeća u državnom vlasništvu.
  • Vlada treba da preduzme sve što je potrebno kako bi obezbedila izvršenje rešenja Poverenika i da tako ispuni svoju zakonsku obavezu.
  • Organi vlasti ne smeju da koriste „poverljivost” kao izgovor za uskraćivanje informacija javnosti, naročito u vezi sa kapacitetima institucija da se izbore sa zarazom. Naprotiv, trebalo bi da koriste zakonske i druge mehanizme kako bi građanima proaktivno i dosledno pružile informacije.

Ceo izveštaj možete da pročitate ovde.

Prethodni tekstAnaliza Pregleda odredaba koje se menjaju u Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja sa preporukama za postupanje
Sledeći tekstTransparentnost u radu javnih preduzeća – između pravnog okvira i prakse