Netransparentne izmene i dopune Zakona o slobodnom pristupu informacijama

0
276

Izveštaj koalicije prEUgovor o napretku Srbije u poglavljima 23 i 24 – maj 2021

Pristup informacijama od javnog značaja

Ovaj izveštajni period obeležilo je ponovno pokretanje postupka izrade Nacrta izmena i dopuna Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, do čega je došlo netransparentno, a na početku i bez uključivanja nedržavnih aktera. Kada je reč o primeni zakona, i dalje su prisutne iste ključne prepreke. Kriza koju je izazvala pandemija COVID-19 i dalje se koristi kao izgovor za uskraćivanje pristupa informacijama od javnog značaja.

Ministarstvo državne uprave je poslednji Nacrt izmena i dopuna Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja objavilo 5. novembra 2019. godine.237 Za razliku od prethodnih verzija, ovaj nacrt nije promovisan u javnosti.

U Akcionom planu za Poglavlje 23 isplanirano je da ovaj zakon bude izmenjen do kraja 2020. godine, s tim da izmene moraju da se temelje na analizi primene trenutno važećeg zakona. Međutim, iako ta analiza nije pripremljena, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave ponovo je pokrenulo izradu nacrta, čija je polazna osnova bio nacrt iz novembra 2019. godine.

U februaru 2021. godine dve grupe organizacija građanskog društva odreagovale su na vest o pripremi ovog nacrta. Koalicija za slobodu pristupa informacijama zatražila je sve informacije o tom postupku, uključujući u to i plan rada Radne grupe. Naime, rad na izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja započet je u januaru 2021. godine netransparentno, bez uključivanja javnosti. Vlasti su tada najavile da će postupak biti završen u veoma kratkom roku, odnosno do kraja prvog kvartala 2021. godine. Ministarstvo je osnovalo Posebnu radnu grupu, kojom predsedava državna sekretarka Ministarstva. Grupa se sastoji isključivo od predstavnika državnih organa – među kojima je i Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti – ali u nju nije pozvan nijedan predstavnik onih institucija koje će taj zakon najčešće koristiti u praksi (npr. predstavnici medija ili organizacija građanskog društva). Organizacije građanskog društva iskazale su zabrinutost da će takav

sastav Radne grupe, kao i kratak rok za okončanje postupka, uticati na kvalitet predloženih rešenja I javnu raspravu o ovom nacrtu zakona.

Dodatni razlog za zabrinutost leži u tome što su iste ove organizacije još 2018. godine ukazale na neke štetne odredbe prvog nacrta izmena i dopuna, koje u kasnijim verzijama nisu u potpunosti otklonjene.

Kada je reč o Nacrtu iz 2019. godine, koji služi kao osnova za trenutni rad na zakonu, najslabije tačke su sledeće: 1) neuključivanje svih relevantnih aktera u obuhvat zakona (npr. preduzeća koja su osnovala druga državna preduzeća); 2) uvođenje novih osnova za uskraćivanje pristupa informacijama, što je u suprotnosti i sa ustavnom zabranom smanjenja dostignutog nivoa ljudskih prava; 3) uklanjanje testa javnog interesa kada su u pitanju tajni podaci; 4) neefikasan sistem za izvršenje rešenja Poverenika.

Nakon kritika koje su uputile organizacije građanskog društva, a posebno tokom dijaloga Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji (NKEU) i premijerke u februaru 2021. godine, Ministarstvo je članovima Konventa omogućilo da učestvuju u radu Radne grupe. Dva predstavnika građanskog sektora od marta 2021. godine doprinose radu Radne grupe Ministarstva i izveštavaju ostatak javnosti o svojim ključnim predlozima.241 Međutim, Ministarstvo ne pokazuje spremnost da sa javnošću podeli radne verzije nacrta, već čeka da se uobiliči konačna verzija, koja će biti izneta na javnu raspravu.

Period od novembra 2020. do aprila 2021. godine obeležile su ubrzane aktivnosti novoformirane Vlade i Narodne skupštine, kojima je cilj bio da nadoknade izgubljenu godinu u procesu evropskih integracija Srbije. Međutim, monitoring koji je sprovela koalicija prEUgovor u proteklih šest meseci vodi zaključku da ti obnovljeni napori pre predstavljaju nastavak nekadašnjeg pristupa „štikliranja stavki”, koji do sada nije doneo ubedljive rezultate u praćenim oblastima – politički kriterijumi i poglavlja 23 i 24. Iako i dalje postoji deklarativna posvećenost putu Srbije ka EU (povremeno isprekidana izlivom antievropskih poruka), koalicija još uvek nije uverena da, u stvari, postoji politička volja za sprovođenje suštinskih reformi.

Tokom 2020. godine nije izvršeno 281 rešenje Poverenika od ukupno 1086 rešenja, kojima je naloženo da budu dostavljene tražene informacije. Zabrinjava činjenica da je više od četvrtine rešenja (25,9%) ostalo neizvršeno. U gotovo polovini neizvršenih slučajeva informacije su tražili građani (127). Za njima slede novinari (62), a struktura organa vlasti koji nisu izvršili rešenja Poverenika predstavljena je u grafikonu 4.

U izveštaju se navodi da su ključne prepreke za ostvarivanje prava na slobodan pristup informacijama bile „skoro identične” onima iz prethodne godine. To su: pravni okvir, nemogućnost upravnog izvršenja rešenja poverenika, neadekvatna odgovornost vlasti, otežana primena ovlašćenja poverenika, kao i sve veći broj slučajeva zloupotrebe prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja.

Kao uzrok problema sa izvršenjem ističe se da nadležni organi uključeni u ovaj proces različito tumače relevantne norme, kao i da odbijaju nadležnost i saradnju kada je reč o dostavljanju podataka koji su neophodni za prinudno izvršenje.

Takođe, u izveštaju se navodi da je Upravnom sudu Republike Srbije tokom 2020. godine podneto 16 tužbi protiv 6 najviših državnih organa, od kojih je rešena samo jedna. Od toga je 11 tužbi podneto protiv Vlade Republike Srbije (9 zbog tzv. ćutanja uprave, od čega je samo jedna tužba rešena, i to tako što je zaključeno da nije osnovana), 3 protiv Vrhovnog kasacionog suda, 1 protiv Narodne skupštine i 1 protiv predsednika Republike.

Podaci pokazuju da je u periodu od 2005. do 2020. godine nadležnim sudovima podneta ukupno 321 tužba protiv onih državnih organa,243 protiv čijih odluka nije dozvoljena žalba Povereniku, a 290 takvih tužbi je rešeno. Od tog broja, manje od četvrtine tužbi je uvaženo, a većina je odbijena ili odbačena.

Najveći broj tužbi podnet je protiv Vlade Republike Srbije (grafikon 5).

Nedostatak pravih statističkih podataka o pandemiji COVID-19

Afera koja se odnosi na bazu podataka Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut” o slučajevima povezanim sa pandemijom COVID-19, o kojoj je više reči bilo u prethodnom Alarmu244, još uvek je u toku. U najnovijem odgovoru grupi organizacija građanskog društva koje su zatražile uvid u izvorne informacije iz baza podataka (bez ličnih podataka), dostavljenom nakon što je Poverenik naložio da se omogući pristup informacijama, iz Batuta je u novembru 2020. godine stigao odgovor da oni ne poseduju deo zatraženih informacija, tako da su umesto originalne dokumentacije, ponovo dostavljene samo opisne informacije.

PREPORUKE

  • Izmene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ni pod kojim okolnostima ne smeju da dovedu do smanjenja dostignutog nivoa garancija koje se odnose na pristup građana informacijama od javnog značaja. Nasuprot tome, izmene bi trebalo da otklone sve do sada uočene probleme u primeni zakona. Između ostalog, sva državna preduzeća treba da budu u obavezi da pružaju informacije.
  • Obim pristupa informacijama od javnog značaja ne bi trebalo da bude ograničen odredbama drugih zakona, kao ni odredbama ugovora koje Srbija zaključuje sa drugim državama.
  • Vlada mora da preduzme sve neophodne korake kako bi obezbedila izvršenje odluka Poverenika onako kako je to propisano Zakonom, ali i da sama počne da odgovara na sve zahteve za pristup informacijama koji su joj upućeni.
  • Vlasti ne smeju da koriste „poverljivost” kao izgovor za uskraćivanje pristupa informacijama od javnog značaja, posebno kada je reč o institucionalnim kapacitetima za suočavanje sa zdravstvenom krizom.
  • Umesto toga, trebalo bi da proaktivno i dosledno objavljuju sve informacije i da omoguće nezavisnu proveru th podataka.

Ceo izveštaj možete da pročitate ovde.

Prethodni tekstRatifikacija Tromso konvencije od strane Srbije ključna za bolji pristup zvaničnim dokumentima
Sledeći tekstCRTA

OSTAVITE ODGOVOR

Unestite svoj komentar
Unesite svoje ime