Izveštaj koalicije prEUgovor o napretku Srbije u poglavljima 23 i 24 – mart 2019
Pristup informacijama od javnog značaja
Dugo očekivani Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja konačno je objavljen u martu 2018. godine.130 Ako bude usvojen, ovaj Nacrt će, po mišljenju grupe organizacija civilnog društva131 i Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, u velikoj meri otežati nadzor nad radom izvršne vlasti.
Izmenama koje su u Nacrt zakona unete u decembru 2018. godine ograničava se i obim njegove primene, jer određeni pravni subjekti, poput preduzeća koja su u državnom vlasništvu, više ne podležu zahtevima podnetim na osnovu prava na slobodan pristup informacijama.
Štaviše, Nacrtom iz decembra uvode se nova ograničenja kada je reč o tom pravu. Ukoliko Nacrt bude usvojen, odbijanje Narodne banke Srbije da pruži informacije neće više biti podložno kontroli Poverenika u žalbenom postupku. To bi u velikoj meri moglo da oteža rad novinara istraživača i organizacija civilnog društva, jer bi se smanjila transparentnost rada državnih preduzeća, kao i državne potrošnje, koje trenutno nadzire Trezor Narodne banke Srbije.
Promena definicije „državnih organa” delom je pozitivna, jer je ostvarivanje prava olakšano ili prošireno na subjekte koji nisu obuhvaćeni sadašnjim Zakonom. Ovim odredbama sada se obuhvataju i gradske opštine, fizička lica koja vrše javna ovlašćenja (npr. notari), kao i fizička i pravna lica koja obavljaju „delatnosti od opšteg interesa” (npr. koja pružaju komunalne usluge).
Najvažniju pozitivnu promenu predstavlja ukidanje razlike između „državnih organa” i drugih organa vlasti. Zbog ove promene svi državni organi biće, između ostalog, dužni da sačine, objave i ažuriraju svoje informatore o radu.
Sa druge strane, ograničeno je pravo na informisanost, i to na više načina. Ako bude usvojen sadašnji tekst, jedina informacija o javnim funkcionerima koja će moći da se zatraži odnosila bi se na vršenje javnih ovlašćenja, bez mogućnosti da se traže ostali podaci koji se odnose na njihov rad. Iako je ova izmena opravdana, biće mnogo dilema prilikom utvrđivanja toga da li se neki dokument koji se odnosi na opšte poslovanje privrednog subjekta odnosi i na vršenje javnih ovlašćenja.
Najštetnija je odredba prema kojoj termin „državni organ” neće obuhvatati društva sa akcijskim kapitalom „koja posluju na tržištu u skladu sa propisima o privrednim društvima”, čak ni onda kada je država član ili deoničar u takvom društvu. Samim tim, mnoga preduzeća koja raspolažu velikom javnom imovinom neće imati obavezu da obezbede pristup informacijama, i to isključivo zato što su u nekom trenutku promenila svoj pravni status. Ovo se obično odnosi na promenu strukture kada ono iz javnog preduzeća prelazi u društvo sa akcijskim kapitalom radi eventualne privatizacije i dokapitalizacije. Primer za to bi mogla biti preduzeća kao što su „Telekom Srbija”, „Air Serbia”, „DIPOS” i „Železnice Srbije”. Preduzeća svoju strukturu obično menjaju na osnovu diskrecione odluke, tako da promena organizacione strukture preduzeća zavisi od procene koju daju Vlada Srbije i lokalna skupština. Nakon promene organizacione strukture, preduzeće može ostati neograničeno dugo u potpunom ili delimičnom vlasništvu države. Stoga bi isključivanje ove kategorije preduzeća u državnom vlasništvu dovelo do ozbiljnog smanjenja transparentnosti rada javnog sektora, a na osnovu diskrecionih političkih odluka.
Kada je reč o preduzećima koja su u državnom vlasništvu, reforma zakonodavstva bi, zbog ostvarivanja javnog interesa, trebalo da ide u suprotnom smeru. Naime, država ima manjinsko vlasništvo u mnogim preduzećima koja raspolažu velikim javnim resursima ili u kojima su im državne i lokalne samouprave kreditni žiranti. Dakle, poslovanje ovih preduzeća, bez obzira na to koliki je udeo države u njihovom vlasništvu, može direktno da utiče na ostvarivanje javnog interesa, i to više nego kada je reč o poslovanju mnogih preduzeća koja su u celini u vlasništvu države.
PREPORUKE:
- Novi Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ni pod kojim okolnostima ne sme da smanji dostignuti nivo garancija kada je reč o pristupu informacijama od javnog značaja. Preduzeća u državnom vlasništvu ne bi trebalo da predstavljaju izuzetak.
- Neophodno je da Vlada preduzme sve potrebne korake kako bi se pomenuta pitanja rešila, kako bi se postigao željeni učinak, tj. unapredio pristup informacijama od javnog značaja u prioritetnim oblastima utvrđenim Akcionim planom za Poglavlje 23.
Ceo izveštaj možete da pogledate ovde.
