U petak, 26. marta, održan je šesti sastanak Radne grupe za izmene i dopune Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.
Sastanku su ispred Konventa prisustovali ponovo Ana Toskić iz organizacije Partneri Srbija i Nemanja Nenadić iz organizacije Transparentnost – Srbija. Izveštaj se prethodnog sastanka kojem smo prisustovali je takođe objavljen.
Nastavljena je rasprava započeta na petom sastanku u vezi izmena i dopuna čl. 9, odnosno uvođenja novih osnova ograničenja prava. Većina tih osnova je postojala i u poslednjem objavljenom nacrtu, iz novembra 2019. Predstavnici NKEU su ponovo naglasili stav da bi uvođenje dodatnih osnova za ograničenje problematično, između ostalog i sa aspekta ustavnih odredbi (čl 20) o zaštiti dostignutog nivoa prava. Drugi razlog zbog kojeg je uvođenje novih osnova za ograničavanje prava problematično jeste to što bi svi oni (ili makar većina) mogli da se podvedu pod neki od već postojećih osnova ograničenja (npr. poslovnu tajnu, tajnost podataka koju je odredio državni organ). Dakle, ili je reč o odredbama koje su nepotrebne (pa ih zato ne treba ni uvoditi), ili o uvođenju novog osnova za ograničavanje prava (što je protivustavno).
Najduže se raspravljalo o predlogu za brisanje dela odredbe člana 9. t. 5) – da se u pogledu tajnosti podataka kao osnova za ograničenje prava isključi primena testa javnog interesa, odnosno da sama činjenica da je neki podatak/dokument označen oznakom tajnosti dovoljan razlog da se uskrati pristup tražiocu. Ovo je problematično i potencijalno vrlo opasno, jer isključuje mogućnost da javnost (građani, mediji…) pokrenu inicijativu za preispitivanje potrebe za oznakom tajnosti kroz podnošenje zahteva koji se odnosi na takvu informaciju. Dakle, ostalo bi jedino moguće da organ koji je označio dokument, ili izvršna vlast, skinu oznaku tajnosti po sopstvenoj proceni, ili protekom rokova koje Zakon predviđa. U vezi sa ovim pitanjem, i sa drugim pitanjima koja se tiču uporedne primene Zakona o slobodnom pristupu informacijama i Zakona o tajnosti podataka, neophodno je pribaviti informacije o iskustvima organa koji su nadležni za primenu propisa o tajnosti.
Dalje, rasprava se vodila oko čl. 11. čije je brisanje predlagano u svim dosadašnjim nacrtima, a koji se odnosi na osporavanje objavljene informacije od strane organa vlasti. Brisanje ovog člana je predviđeno iz dva razloga – prvo je to što on nije bio primenjen u praksi za sve ove godine, a drugo što nije reč o materiji kojom se neposredno bavi ovaj zakon – nema zahteva za pristup informacijama, već je u pitanju obaveza organa kada demantuje nešto što je već objavljeno (npr. u medijima). Predstavnici Konventa su objasnili da to što odredba nije primenjena nije razlog da se briše, da bi, naprotiv, trebalo osmisliti mehanizam kako da se ona primeni u praksi, jer je bitno da organ vlasti ne negira informacije paušalno, već tako što će pružiti dokumente na uvid javnosti potpune i proverljive informacije.
Konačno, predstavnici Konventa su se usprotivili i predlogu da se kao jedan od vidova zloupotrebe prava predvidi i situacija u kojoj bi odgovor na zahtev tražioca podrazumevao prekomeran utrošak vremena ili sredstava organa, nesrazmeran interesu javnosti. Iako može da se razume da se zahtevi nekada mogu odnositi na veliki obim informacijama, ovakvi slučajevi ne smeju biti okaraktrisani kao zloupotreba prava, jer to po svojoj prirodi ne moraju biti, i da takođe treba uzeti u obzir pitanje da li se organ vlasti sam doveo u situaciju da mu je teško da udovolji zahtevu, na primer, zato što nije vodio uredne evidencije ili stvarao dokumente u elektronskom obliku.
Podsećamo da je do učešća predstavnika Konventa na ovim sastancima je došlo u skladu sa ponudom Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave da Nacionalni konvent za EU odredi do dva predstavnika koji će učestvovati na sednicama radne grupe za izmene i dopune Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja
Radna grupa je kao polazište za izradu novog nacrta uzela poslednji objavljeni prethodni nacrt (iz novembra 2019), koji je izmenjena (i delimično poboljšana) verzija nacrta iz 2018. O nacrtu iz 2019, za razliku od onog iz 2018, nije bila vođena javna rasprava. Aktuelna radna grupa je na taj nacrt unosila dopune, ali one još uvek nisu javno dostupne.