Rad na izradi predloga nacrta izmena Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, koji je iznova počeo sredinom januara, bliži se kraju.
Kako je za Danas istakao Poverenik za informacije od javnog značaja i član radne grupe Milan Marinović, oko 80 odsto teksta je dogovoreno.
– Procena je da bi izmene zakona mogle da budu usvojene tokom jesenjeg zasedanja skupštine. Postoji mogućnost da to bude i ranije, ali to zavisi od Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave koja rukovodi tim procesom, navodi Marinović ističući da je „ubeđen“ da će nakon objavljivanja nacrta uslediti javna rasprava o predloženim rešenjima.
Upitan o novinama na kojima se radilo, Marinović ističe da je jedan od ciljeva izmena bio da se spreče zloupotrebe zakona.
– Mi smo imali više slučajeva u kojima pojedinci traže informacije od organa vlasti bez iskrene želje da do tih informacija i dođu. Onda se ti pojedinci, a svi bez izuzetka imaju angažovane advokate, odmah po isteku roka za dostavljanje informacija obraćaju prekršajnim sudovima. Takve tražioce sama informacija ne zanima, već ih samo zanima da naplate troškove advokata, koji za jedan zahtev za pokretanje prekršajnog postupka naplaćuju 25 hiljada dinara. Pritom, prekršajni sud ne može da obezbedi nekome traženu informaciju, već samo može da kazni odgovorno lice. Stoga sam predložio, a taj predlog je prihvaćen, da izmenama onemogućimo podnošenje zahteva prekršajnim sudovima, pre nego što se okonča postupak po žalbi pred Poverenikom. Kada su u pitanju oni najviši organi vlasti, u slučajevima gde nije moguće podneti žalbu, neće biti moguće podnošenje zahteva pre okončanja postupka pred Upravnim sudom, navodi Marinović.
Poverenik dodaje da će veliku novinu predstavljati i predlog, za koji postoje velike indicije da će biti usvojen, da zahteve za pokretanje prekršajnog postupka podnosi Poverenik.
– To bi, prema postojećem zakonu, trebalo da radi Upravna inspekcija. Posledica toga je da je u 2019. godini, od skoro pet hiljada zahteva, lokalna inspekcija podnela svega jedan zahtev, a sve ostale tražioci informacija. U 2020. godini, nijedan zahtev nije podnela inspekcija. Mi smo predložili da Poverenik preuzme tu nadležnost, jer oni iz objektivnih razloga ne mogu da je obavljaju. Upravna inspekcija ima i hiljade drugih nadležnosti i nedovoljno ljudi, dok je nama to osnovna nadležnost. Ukoliko se to rešenje usvoji, mi ćemo pred sudom zastupati interes tražioca informacija, ističe Marinović.
Nacrt izmena zakona deo javnosti dočekuje sa skepsom, prvenstveno zbog rešenja iz prethodnog nacrta koji je objavljen 2018. godine. Tadašnji nacrt je predviđao da se iz kruga obveznika zakona, dakle organa koji su dužni da po zakonu dostavljaju informacije, izuzmu društva kapitala koja posluju na tržištu, uključujući i ona u kojima država ima delimičan udeo u vlasništvu. Ovakvo rešenje, precizira Marinović, ne nalazi se u trenutnom nacrtu.
– Od tog rešenja se odustalo još i pre nego što sam ja došao na funkciju Poverenika. Krug obveznika zakona nije sužen, a čak je predloženo da bude i proširen i obuhvati pravna lica i preduzetnike koji obavljaju delatnost od opšteg interesa, kao i pravna i fizička lica koja imaju javna ovlašćena, navodi on.
Ono u šta preložene izmene neće zadirati je odsustvo volje Vlade Srbije da izvršava rešenja Poverenika. Kako navodi Marinović, o tome je razgovarano, ali on lično ne vidi kako može normativno da se natera Vlada da to čini.
– Vlada po postojećem zakonu već ima tu obavezu, i ta odredba je dovoljno jasna i precizna. Poverenik svake godine u izveštajima Narodnoj skupštini konstatuje tu činjenicu. Na skupštini je da svojim preporukama na izveštaj, najpre obaveže Vladu da poštuje tu obavezu, a zatim i da kontroliše da li se ta obaveza izvršava, ističe Poverenik.
Vraćanje novčanih kazni
Fokus radne grupe za izmenu Zakona o slobodnom pristupu informacijama bio je na tome da institucija Poverenika učini koliko može kako bi se poštovao zakon. U tom kontekstu, predložene su i izmene odredbi koje definišu sankcije za one državne organe koje ne postupaju po rešenjima Poverenika. Naime, od kako je 2017. godine izmenjen Zakon o opštem upravnom postupku, umesto fiksnih iznosa od 20.000 dinara, koji su mogli da idu do 200.000 dinara, Poverenik je praktično onemogućen da sankcioniše nepostupanje po zakonu. Razlog za to je što je izmenama zakona određeno da Poverenik izriče kaznu organu vlasti u visini od jedne desetine njihovih godišnjih pritvora. Međutim, kako je Povereniku u viša navrata rečeno, Zakon o budžetu ne poznaje kategoriju ukupnih godišnjih prihoda za organe vlasti.
– To rešenje, iako lepo zvuči, ostalo je mrtvo slovo na papiru. Stoga smo mi predložili da se vrate nominalni iznosi, a ostalo je da se dogovorimo koliko će oni iznositi. Takođe, ideja je i da se jasno odrede organi koji će sprovoditi izvršenje, pošto smo ranije imali slučajeve da razni organi tvrde da nisu nadležni. Sada je predlog da to rade sudovi i inače nadležni za izvršenje i obezbeđenje. Dakle, za fizička lica to su osnovni sudovi, dok je za pravna lica to Privredni sud.
