Pregled poslaničkih izlaganja o predlogu izmena Zakona o pristupi informacijama od javnog značaja sa komentarima
Većina narodnih poslanika koji su učestvovali u diskusiji je podržala izmene zakona, pri čemu su se uglavnom osvrtali na novine koje je prethodno predstavila ministarka državne uprave i lokalne samouprave Marija Obradović.
Zanimljivo je da je nekoliko narodnih poslanika, iz reda stranaka koje podržavaju Vladu, iznelo argumentovane kritike u vezi sa pojedinim predlozima ili su ukazali na nedostatke u primeni aktuelnog zakona za koje predlog izmena i dopuna ne donosi rešenje.
Između ostalog, pomenuto je kao problematično uključivanje Narodne banke Srbije u krug organa protiv kojih nije moguće izjaviti žalbu Povereniku, sumnja da će novi sistem naplate novčanih kazni obezbediti izvršenje Poverenikovih rešenja, iznete su primedbe na ograničavanje pristupa informacijama koje se tiču životne sredine i ukazano je na potrebu da se kao organi vlasti tretiraju i preduzeća u manjinskom državnom vlasništvu.
Međutim, ni jedna od ovih primedaba nije bila propraćena podnošenjem amandmana koji bi popravili predlog zakona, a predstavnici svih poslaničkih grupa su obećali podršku predlogu u danu za glasanje.
Bilo je i dosta izlaganja koja nisu imala nikakve veze sa samim predlogom zakona već sa nezavisnim državnim organima uopšte, aktivnostima bivšeg poverenika za informacije, ili političkim protivnicima vladajuće stranke.
Đorđe Dabić, ispred Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Poslanik je uopšteno primetio da je odbor podržao predlog zakona:
“Svakako da te novine koje se uvode jesu dobre, čim se uvećava transparentnost u jednom procesu”, komentarišući postupak izbora.
Zatim je rekao da sada postoji “jedan drugačiji odnos, nego što je bio pre 2012. godine” u odnosu Vlade prema nezavisnim organima.
“Da podsetimo građane Srbije, pre 2012. godine sva ta nezavisna, pod znacima navoda, tela nisu bila ni malo nezavisna. Bili su i te kako pod kontrolom bivšeg režima, pa ste tako imali situaciju da ni Agencija za sprečavanje korupcije nije imala ništa kada je bivši gradonačelnik Beograda stotine miliona evra para građana Srbije stavio u sopstveni džep”.
Primer koji je dao za taj odnos je bio dosta ilustrativan:
“Imamo i kritike kada nam dođe Fiskalni savet ovde koji iznosi određene političke ocene. Njima se odavde odgovori na politički način. I gospodin, narodni poslanik Veroljub Arsić prošle nedelje je i te kako je imao argumente kada smo govorili o svemu onome što smo mi predviđali kada je reč o ekonomiji naše države, a i te kako smo odgovorili na sve te političke opaske koje su dolazile od Pavla Petrovića i od Fiskalnog saveta”.
U nastavku nije bilo reči ni o predlogu izmena zakona o slobodnom pristupu informacijama.
Muamer Zukorlić – Poslanička grupa Stranka pravde i pomirenja SPP – Ujedinjena seljačka stranka USS
“Što se tiče … Zakona o slobodnoj dostupnosti informacijama od javnog značaja, takođe je zakon od izuzetnog značaja koji je baziran na ideji transparentnosti. Dakle, to je smisao ovog zakona, da opet potencijalnu opasnost od zloupotrebe položaja u državnom aparatu, posebno kada je u pitanju pre svega finansijski protok ili protok drugih interesa kroz ruke vlastodržaca, ma na kom nivou oni bili, da bi se eliminisala ta mogućnost, transparentnost je ključni faktor koji sprečava zloupotrebe.
Ovaj zakon je odgovor na takvu opasnost, odnosno na takav problem i sada mi imamo relativno kratko iskustvo, ali solidno iskustvo da smo sada mogli već zapaziti sve ono što su realne potrebe ili realni propusti i evo sada takođe sa vrlo visokim kvalitetom, bar sa tačke gledišta moje ocene, pripremljeni su predlozi koje svakako treba u danu za glasanje podržati.
Ono što bih uz ovaj stav dodao, a što bi trebalo dalje biti predmet pažnje jeste šta sa stalno lošim učenicima, kada su u pitanju određeni državni činovnici, faktori ili subjekti, koji permanentno ne daju informacije normalnom procedurom, već permanentno morate da ih naterate mehanizmom zaštitnika. Dakle, tu mi se čini da nemamo još odgovora. Nedovoljno smo dali pažnje ne kroz sam zakon, nego kroz možda pokušaj traženja i nekih drugih mehanizama da štetu, šta je sa štetom, šta je sa štetom koja se proizvodi time što izgubite dve godine da dobijete tu informaciju. Najčešće je medij taj koji traži informaciju od određenog državnog organa, moja iskustva su više na lokalnom nivou, pa znam konkretne primere te vrste.
Šta je sada, recimo, određeni medij traži informaciju od državnog organa u vezi sa tim i tim. Pazite, taj organ izbegava da da tu informaciju i vi ga naterate pomoću zaštitnika nakon dve godine. Ta informacija više ne vredi ništa. Isti je problem te vrste i sa Zakonom o informisanju. Ali biste vi morali tražiti rešenja za to. Da li postoji mehanizam kazne, to je jedno pitanje, ali bi morao postojati bar neki vid javne osude, dakle, moralo bi postojati da, recimo, imamo takođe transparentno istaknute državne organe, funkcionere, predsednike, načelnike, ili šta već oni bili, gde ćemo imati određeni portal ili određenu mogućnost da damo ko su ti činovnici ili funkcioneri koji stalno vrše tu zloupotrebu i stalno teraju građanina ili određenu instituciju koja je zainteresovana za informaciju od javnog značaja da koristi mehanizam zaštitnika i da izgubi godinu, dve, tri itd.
Dakle, to je nešto što bi trebalo, verujem, u daljoj fazi razrade i ovog zakona ili možda nekim podzakonskim aktima, ali mislim da bi to bilo od izuzetne važnosti, jer je važno i ne proizvesti zapravo taj utisak da imate zakon, ali onda onaj ko treba da upotrebi taj zakon kaže – pa znate, meni treba dve godine da dobijem tu informaciju, bolje da dignem ruke. Dakle, sa ovom sugestijom, odnosnom predlogom i primedbom svakako završavam svoju diskusiju. Hvala vam”.
Komenatar: Poslanik Zukorlić je pokrenuo važno pitanje – odgovornosti i štete zbog toga što informacije od javnog značaja nisu dostupne veoma dugo, čak i kada postoji obaveza da se daju. Zanimljiva je i njegova ideja za mehanizam javne osude. Međutim, tako nešto već postoji i dostupno je narodnim poslanicima – jedan od priloga uz godišnje izveštaje Poverenika svake godine je spisak rešenja koja nisu izvršena i informacija koje su zbog toga ostale nedostupne. Parlament ima mogućnost da funkcionere tih institucija pozove na odgovornost, ali to do sada nikada nije učinjeno.
Nataša Mihailović Vacić – Socijaldemokratska partija Srbije
“Zakon o pristupu, kao i sam pristup informacijama od javnog značaja, svakako predstavlja jedno od osnovnih oružja organizacija civilnog društva istraživača i nezavisnih medija u istraživanju korupcije, borbi za veću transparentnost organa javne vlasti i kontrolu rada, nosilaca javnih funkcija uopšte.
Godišnji izveštaj Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka od ličnosti, potvrđuju kontinuitet, odnosno trend zatvaranja institucija, jer se iz godine u godinu beleži i po nekoliko stotina primera u kojima institucije ne dostavljaju na vreme, ili ne dostavljaju uopšte informacije od javnog značaja, čak i kada ih na to obaveže rešenje Poverenika.
I ovaj zakon donet je pre donošenja važećeg Ustava, tačnije 2004. godine, do danas je menjan tri puta, pri čemu je fokus izmena bio kao i u slučaju Zakona o Zaštitniku građana, njegovo usklađivanje sa Ustavom, proglašenim 2006. godine, i to u oblasti propisivanja kvalifikovane većine za izbor Poverenika, prestanak dužnosti Poverenika za informacije ili na otklanjanje uočenih problema u njegovom dotadašnjem radu i primeni, poput izvršenja odluka koje donosi Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.
Ali, te izmene nisu obuhvatale izmene neophodne zbog usklađivanja sa u međuvremenu donetim mnogobrojnim zakonima koji su značajni za ostvarivanje prava javnosti, da zna, kao što je Zakon o tajnosti podataka, i naravno Zakon o zaštiti podataka o ličnosti. Takođe, izmene nisu obuhvatale ni izmene koje bi bile u skladu sa razvojem ljudskih prava i primene međunarodnih dokumenata i prakse većine zemalja EU. O potrebama izmena zakona, i pored toga što je od njegovog donošenja dobijao najveće ocene, ukazivao je i sam poverenik više puta.
Takođe, prema Izveštajima poverenika, u primeni zakona sa aspektima ostvarivanja njegove nadležnosti, evidentirano je da postoje teškoće u upravnim izvršenjima njegovih rešenja, neadekvatna odgovornost i otežano sprovođenje ovlašćenja poverenika. Neophodnost izmene ovog zakona, prepoznata je naravno i u revidiranom Akcionom planu za pregovračko Poglavlje 23. koje se odnosi na pravosuđe i zaštitu ljudskih prava u postupku pristupanja Republike Srbije EU, iz jula 2020. godine. Takođe, radi unapređenja odgovornosti i transparentnosti u radu organa javne vlasti, izmene su predviđene akcionim planom za sprovođenje nove strategije reforme javne upravu u Republici Srbiji za period od 2021. godine do 2025. godine.
Usvajanjem ovih izmena i dopuna institucija Poverenika dobija pravo da zahteva od bilo kog organa vlasti uvid u informacije i da traži dostavljanje svih neophodnih dokumenata, ne bi li utvrdila da je došlo do nekog prekršaja. Takođe, bilo bi sankcionisano i ćutanje uprave i Poverenik bi mogao da izrekne novčanu kaznu, što će sigurna sam, pozitivno da se odrazi na primenu ovog zakona kada ga usvojimo u praksi i da će svakako, doprineti i unapređivanju vršenja nadležnosti samog Poverenika, ali i pravo građana i javnosti da dobiju neophodne i potrebne informacije.
Kao što znamo, ćutanje uprave, ili ćutanje administracije jeste bilo glavni problem i jedna od ključnih slabosti u primeni zakona. Najveći broj žalbi Povereniku upravo se i izjavljuje zbog nepostupanja po zahtevima tražilaca informacija, kao i zbog dostavljanja negativnog odgovora, a bez donošenja obrazloženih rešenja o razlozima odbijanja i sa poukom o pravnom leku. Tako je Poverenik u 2019. godini rešio 5.188 žalbi, od čega je 4.604, ili 88,74% izjavljeno upravo zbog ignorisanja zahteva tražilaca informacija, ili dostavljanja negativnog odgovora. Ovim izmenama prvi put od 2004. godine, biće sankcionisana odgovorna lica u organima vlasti u Srbiji zbog nepostupanja po zahtevu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.
U skladu sa navedenim, predložene izmene zakona imaju svrhu uspostavljanja mehanizama koji treba da dovedu do toga da organi vlasti postupaju u skladu sa svojim zakonskim obavezama, pre svega, da odgovaraju građanima na primljene zahteve, i da naravno, tražioci informacija svoja prava iz zakona mogu da ostvare isključivo u svrhu koja je predviđena zakonom, a to je dostupnost informacija o radu organa vlasti. Ti mehanizmi su pre svega, oličeni odredbama o upravnom izvršenju rešenja Poverenika, ovlašćenju Poverenika da podnosi zahteve za pokretanje prekršajnih postupaka i uvođenje prekršajnog naloga.
Sve ovo će svakako u praksi dodatno unaprediti i samu nezavisnost institucije Poverenika. To, praktično znači da Poverenik dobija pravo da podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupa protiv odgovornih lica u organima vlasti koji ne poštuju zakonsku obavezu i za koje u postupku po žalbi koju dobijemo utvrdimo da su učinili prekršaj.
To je do sada mogla, a moći će da radi nakon usvajanja ovih izmena i dopuna Upravna inspekcija, ali zbog opterećenosti njihova aktivnost u toj oblasti do sada je bila ograničena, pa je zato dolazilo do situacije da se postupak pred prekršajnim sudovima vodi po zahtevu oštećenih lica i njihovih advokata.
Značajna izmena svakako jeste i mogućnost za otvaranje kancelarija Poverenika u ostalim delovima Srbije i najavljeno otvaranje regionalnih kancelarija u Kragujevcu, Novom Sadu i Nišu. Dobar pokazatelj je, naravno, i to da su zvaničnici iz ovih gradova podržali predlog za osnivanje kancelarija.
Kada govorimo o unapređenju pristupa javnosti informacijama koje su direktno ili indirektno povezane sa predloženim izmenama, odnosno, dopunama zakona, predviđa se i proširenje kruga subjekata koji podležu obavezama iz zakona.
Treba podržati i usvajanje principa proaktivne transparentnosti, kao i unapređenje sistema izrade i objavljivanja informatora o radu organa vlasti. Sve su to pozitivne promene”.
Komentar: Ocene koje je dala narodna poslanica su u većini slučajeva opravdane i zasnovane na tekstu predloga zakona i prethodnim izveštajima Poverenika. Međutim, optimizam za rešavanje nekih problema nije u potpunosti zasnovan na tekstu zakonskih izmena. To je slučaj sa ovlašćenjima Poverenika za pokretanje prekršajnih postupaka. Poverenik će u tom pogledu dobiti neka ovlašćenja koja do sada nije imao, ali će upravna inspekcija biti ovlašćena za pokretanje prekršajnih postupaka kada prekršaj počini neki od organa protiv kojih nije dopuštena žalba.
Slavenko Unković – Jedinstvena Srbija
“Kada je u pitanju Poverenik, donošenjem izmena i dopuna Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja prvi put biće sankcionisana odgovorna lica u organima vlasti zbog nepostupanja po zahtevu o slobodnom pristupu informacijama i uvodi se veća i šira ovlašćenja za Poverenika”.
Komentar: odgovornost za nepostupanje je i do sada postojala, ali ne i mogućnost da Poverenik pokreće prekršajni postupak.
“Predložene izmene zakona uspostavljaju mehanizam koji treba da dovede do toga da organi vlasti postupaju u skladu sa svojim obavezama, odnosno da odgovaraju na primljene zahteve, tražioce informacija svoja prava ostvaruju isključivo u svrhu koja je predviđena zakonom, a to je dostupnost informacija o radu organa vlasti. Ti mehanizmi su pre svega ovlašćenja Poverenika da podnosi zahteve za pokretanje prekršajnih postupaka i uvođenje prekršajnog naloga.
“Glavni problem u postojećem zakonu jeste upravo izvršenje Poverenikovih zahteva. Čak i kada neki organ uskrati informacije i Poverenik donese rešenje kojim se zahteva da se one dostave, oni to ne učine. Zakon je inače star i postoji 17 godine, ima dosta novih okolnosti koje treba da se koriguju, a u međuvremenu su formirane neke nove institucije koje ne podležu ovom zakonu.
Pasivan odnos vlasti prema primljenim zahtevima za slobodan pristup informacijama i odsustvo bilo kakvog odgovora po starom zakonu uopšte nije sankcionisan na efikasan način. Novi zakon treba da reši pitanje koliko su javne institucije spremne da ga poštuju, da li su novčane kazne koje su predviđene dovoljne da ih dodatno stimulišu da poštuju zakon.
Informacije koje su se najčešće uskraćivale i ticale se trošenja javnih sredstava, kao i informacije koje imaju neke političke konotacije. Tako nešto organi vlasti nisu ustupali ni nakon Poverenikovih rešenja.
Kada vam neko lice traži informaciju od nekog državnog organa, pa ne dobije odgovor u roku, on se žali Povereniku, a Poverenik tu žalbu sa zahtevom i rešenjem za izvršenje koja je obavezna, dostavlja tom organu vlasti uz davanje nekog kratkog roka da se izjasni, organ mora da dokaže da je postupio uz dokaz o tome. Ukoliko to ne uradi, sledi kazna odgovornom licu, da li je to bio ministar, direktor, gradonačelnik, predsednik opštine itd.
Kazne koje će se izricati u vidu mandatnog naloga su zaista simbolične i iske i po novom zakonu je pitanje kako će dati efekat. Nešto slično smo imali pre nekoliko godina i nije dalo neke velike rezultate, jer se te kazne plaćaju javnim novcem. Neki neodgovorni funkcioner neće da izvrši svoju zakonsku obavezu, Poverenik mu izriče kaznu u nekom iznosu, on tu kaznu plati javnim novcem, informacija se nije dobila i problem nije rešen. Ako organ vlasti, odnosno institucija koja spada u nadležnost ovog zakona ne želi da dostavi traženu informaciju, ona je neće dostaviti uprkos svim žalbama, kaznama i sankcijama.
Do 2017. godine Poverenik je imao pravo da izriče kazne ukupne vrednosti do 200.000 dinara. To je plaćala institucija. To je zaista na neki način bio podsticaj za sve one koji ne žele, odnosno onih koji žele da sakriju informaciju od javnosti platili bi kaznu i tako rešili problem. To je ta opasnost koja moguće neće biti rešena ni novim zakonom. Po novom zakonu ova kazna ide do 500.000 dinara, ali teško da će, u stvari videćemo da li će dati neki efekat”.
Komentar: Narodni poslanik Unković je veoma dobro izložio jedan od problema sa izvršenjem Poverenikovih rešenja na koji su ukazale i organizacije civilnog društva, kao i bojazan da ni nova rešenja neće u tom pogledu promeniti ponašanje onih koji uskraćuju informacije. Na žalost, nije predložio i amandman koji bi uticao na to da se ovaj problem reši – mehanizam za naplatu plaćene kazne od odgovornog pojedinca, ne samo od organa vlasti.
“Predložene izmene daju mogućnost Povereniku da otvori kancelarija izvan svog sedišta i ovo je zaista pohvalno, znači i u drugim gradovima, kako bi se uspostavila jednakost svih građana širom Srbije, odnosno mogućnost da i građani u drugim gradovima svoje podneske podnose direktno na kancelarije Poverenika. Samim tim Poverenik će imati potrebu za novijim kapacitetima, novom logistikom i većim brojem zaposlenik.
Kao veliki nerešivi problem ostaju javna preduzeća gde je država manjinski vlasnik, odnosno ima manje od 50% državnog kapitala kao javna privatna partnerstva. Mi od takvih pravnih lica nikada ne možemo dobiti tražene informacije”.
Komentar: Narodni poslanik je ukazao na jedan od ozbiljnih problema – nedostupnost informacija o preduzećima gde je država samo manjinski vlasnik, ali ni u ovom pogledu nije podneo amandman na osnovu kojih bi i takva preduzeća postala organi vlasti.
“Među nedodirljive ustanove, pored predsednika Republike, Vlade, Skupštine, Vrhovnog kasacionog suda, Republičkog javnog tužioca, sada je dodata i Narodna banka Srbije protiv čijih rešenja nije dozvoljena žalba Poverenika. Ovo je izazvalo dosta polemike u javnosti, jer će Narodna banka ovim zakonom biti povlašćenija od svih službi bezbednosti ove države. Malo je to nejasno i malo je to teško objasniti”.
Komentar: Još jedna vrlo umesna primedba od narodnog poslanika koja nije rezultirala podnošenjem amandmana.
“Svakako, ovo je jedan od osnovnih antikorupcijskih zakona, jer insistira na transparentnosti rada svih institucija, a građani treba da razviju svest da je država njihov servis.
Oba ova zakona su jako značajna za nas. Kao primer odgovornog odnosa države prema nezavisnim institucijama jesu i nedavne konsultacije koje je premijerka Ana Branbić obavila sa Zaštitnikom građana i Poverenikom oko uvođenja kovid propusnica. Zajedno su sagledani svi aspekti takve odluke i jednostavno, ta pozitivna diskriminacija je bila neophodna u ovom trenutku kako bi se uvele kovid propusnice u ovom teškom epidemiološkom trenutku”.
Arpad Fremond – Savez vojvođanskih Mađara
“Izveštaj o napretku Srbije u procesima evropskih integracija za 2021. godinu konstatuje da je Vlada utvrdila predlog novog Zakona o Zaštitniku građana, izmene i dopune Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, čime je postupila po preporuci revidiranog Akcionog plana za Poglavlje 23, a takođe i Izveštaj Evropske komisije ocenio je da je pozitivan korak da je Narodna skupština 2019. godine po prvi put nakon četiri godine na plenarnoj sednici razmatrala i godišnje izveštaje nezavisnih tela”.
Komentar: Zanimljivo je pozivanje na izveštaj Evropske komisije koji konstatuje da je razmatran izveštaj Poverenika za 2019. godinu. Međutim, istovremeno Skupština nije razmatrala izveštaj ove institucije za 2020. godinu, iako je u momentu kada se vodila ova diskusija rok za to bio prošao već gotovo pola godine.
“Naša praksa pokazuje da je do sada najveći problem u ostvarivanju ovog prava predstavljalo ćutanje organa vlasti zbog čega je podnet veliki broj žalbi. To je problem na koji ukazuje i ovogodišnji Izveštaj Evropske komisije, pa se navodi da je Poverenik za informacije utvrdio da je 84% žalbi građana, a većina se tiče ćutanja administracije, bilo utemeljeno, što znači da su informacije koje su tražili morale biti prosleđene od strane vlasti, shodno zakonu. Smatramo da je korak napred u rešavanju ovog problema predlog kojim se Povereniku daje ovlašćenje da izda prekršajni nalog odgovornom licu u slučaju da donese rešenje kojim usvaja žalbu zbog ne postupanja organa vlasti. Cilj ove izmene je da se utiče na organe vlasti da ne ignorišu zahteve za pristup informacijama od javnog značaja, što je najčešći razlog za izjavljivanje žalbi Povereniku, a osim toga doprineće i rasterećenju prekršajnih sudova.
Naša poslanička grupa je stava da će predloženo rešenje imati pozitivan efekat na promenu dosadašnje prakse postupanja organa javne vlasti, a svesni smo da, između ostalo, i zbog ne postupanja organa javne vlasti sistem za izvršenje Poverenikovih rešenja nije dovoljan da je otvoren i usklađen sa pravnim poretkom i zato se mora obezbediti administrativna snaga, mora se obezbediti izvršavanje odluka Poverenika.
Da bi se stiglo do ovih rešenja, proces je bio nešto duži. Možemo izračunati da je postupak izmena počeo pre pet godina, ako se kao vreme početka rada na izmenama zakona uzme datum formiranja prve radne grupe za izradu teksta zakona. Za ovo vreme formirane su dve radne grupe za izmenu zakona. Izrađena su tri dokumenta, a od toga dva nacrta zakona i jedan dokument pod nazivom „Pregled odredaba koje se menjaju u zakonu“. Promenile su se dve Vlade, ali smo stigli do rešenja, jer pristup informacijama od javnog značaja predstavlja jednu od temeljnih prava, uslov za potpunije i kvalitetnije ostvarivanje drugih prava. Na primer, pravo na slobodu izražavanja i mišljenja u jednom broju država, tako je u Japanu, Južnoj Koreji. Ustavno sudstvo je ovom pravu priznalo karakter ustavnog prava. Takođe, pravo na slobodan pristup informacijama garantuje Povelja o osnovnim pravima EU.
Naša poslanička grupa ima dilemu oko dva rešenja, ali videćemo šta će se u praksi dešavati. Naime, pitanje nadzorna nad zakonom ostalo je u rukama upravnog inspektorata koji godinama ne koristi sve raspoložive mehanizme da procesuira organe koji i nakon rešenja Poverenika odbijaju da dostave tražene informacije. Kao i u prethodnoj godini, inspekcija nije podnela ni jedan zahtev prekršajnim sudovima da pokrenu postupak po ne izvršenim odlukama Poverenika”.
Komentar: Ovo, veoma dobro zapažanje narodnog poslanika, na žalost, nije bilo propraćeno amandmanom koji bi sva nadzorna ovlašćenja za sprovođenje ovog zakona poverio Povereniku umesto upravnoj inspekciji.
“Drugo, u delu uskraćivanja prava na pristup informacijama od javnog značaja među izuzecima se navodi da pristup može biti uskraćen ako bi se objavljivanjem informacija ugrozila životna sredina ili retke biljne i životinjske vrste.
Jedan od razloga donošenja izmena i dopuna Zakona je usklađivanje sa Direktivom 2003/04 EC o dostupnosti informacija o životnoj sredini i Zakonom o potvrđivanju Konvencije o dostupnosti informacija i učešće javnosti u donošenju odluka i pravu na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine. Takođe, polazeći od Ustavom zagarantovanog prava na zdravu životnu sredinu, izveštaji Zaštitnika građana prepoznaju ugrožavanje životne sredine kao oblast kršenja ljudskih prava.
Nismo sigurni da li će uskraćivanje informacija o životnoj sredini biti u skladu sa duhom direktiva i konvencija EU, jer načelno svi ovi dokumenti imaju za svrhu da se informacije o životnoj sredini učine dostupnim javnosti u najvećoj mogućoj meri”.
Komentar: Još jedno veoma bitno zapažanje narodnog poslanika. Kao što on dobro primećuje, svrha međunarodnih konvencija u oblasti zaštite životne sredine jeste da se dokumenti koji se odnose na ovu vrstu informacija obelodane, dok izmenjeni zakon donosi ograničenja za pristup pojedinim informacijama uz pozivanje na potrebu zaštite životne sredine.
“Inače, pozitivno je i pozdravljamo predloženo rešenje da se Povereniku pruži mogućnost da može obrazovati kancelarije i van svog sedišta, čime bi po modelu lokalnih ombudsmana mogao biti dostupan većem broju građana. Lokalne kancelarije za slobodan pristup informacijama od javnog značaja su način ostvarivanja prava građana na dobru upravu, i to je svakako jedan od razloga za izmene i dopune Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja koje su predviđene brojnim aktima, počevši od Akcionog plana za Poglavlje 23, Akcionog plana za sprovođenje Inicijative partnerstvo za otvorenu upravu za period 2020. do 2022. godine, pa do Akcionog plana za sprovođenje Strategije reforme javne uprave za period od 2021. do 2025. godine i Akcionog plana za sprovođenje medijske strategije. Kancelarije u jedinicama lokalne samouprave su pravi primer neposredne demokratije, transparentnog i otvorenog sistema”.
Hadži Milorad Stošić – Poslanička grupa “Aleksandar Vučić – Za našu decu”
“Drugi zakon, kojim se danas bavimo, vezan za izmene i dopune postojećeg Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, i ovaj institut i državni organ koji treba da štiti primenu ustavnog načela prava na slobodu pristupa informacijama su svakako od velikog značaja za puno ostvarivanje demokratskih načela pravne države, što svakako Srbija i jeste.
Mi smo svedoci da je u dužem vremenskom periodu unazad dolazili do neadekvatne realizacije ovog prava u praksi, odnosno da su se mnogi državni organi i ostali subjekti koji su bili u obavezi da daju podatke na zahtev zainteresovanog lica na te svoje obaveze u značajnom broju slučajeva jednostavno oglušili i pored svih zakonskih mehanizama, o čemu svedoče i egzaktni podaci koji su dati u obrazloženju ovog Predloga zakona.
Izmenama i dopunama postojećeg teksta najpre je precizirano šta se podrazumeva pod pojmom organa javne vlasti kako se ne bi dešavali nesporazumi oko toga ko ima, ko nema obavezu davanja informacija.
U članu 9. predviđeni su i novi osnovi za uskraćivanje prava na uvid informacije, a to su povreda prava intelektualne svojine i zaštiti prirodnih dobara, a postojeći osnovi su dodatno precizirani.
Ono što je najvažnije, brisan je postojeći član 13. izmenjen je član 16. zakonskog teksta gde se viši organi i vlasti neće moći pozivati na izgovor da se traži preveliki broj informacija, da zahtev odbiju, a samo postupanje organa kada primi zahtev je preciznije regulisano.
Takođe, dodavanjem čl. 27a. i 27b. sada je postupanje Poverenika u slučaju kada organ ne želi da izda informaciju u potpunosti usklađeno sa odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Tako da će se izbeći dosadašnja neusklađenost koja je stvarala mogućnost da se ovi postupci u nedogled blokiraju korišćenjem raznih vrsta zloupotreba pravnih sredstava.
Što se tiče samog Poverenika dopunom zakona stvara se mogućnost da on može otvoriti svoje kancelarije izvan Beograda kako bi se postupci lakše vodili, a izvršene su izmene i u načinu izbora u trajanju mandata koje su analogne sa izmenama koje se predlažu za Zaštitnika građana.
Na kraju, povećane su novčane kazne za prekršaje koji su propisani ovim zakonom pa se treba nadati da će to uticati na bolju i efikasniju primenu samog zakona.
Poštovani narodni poslanici, Poslanička grupa PUPS – „Tri P“ je oduvek podržavala rad nezavisnih organa vlasti, a pogotovo onih koji imaju za cilj kontrolu rada i postupanja ostalih organa, pravilnu primenu zakonskih propisa i zaštitu onih građana kojima je potrebna pomoć u postupanju”.
Komentar: Narodni poslanik je pomenuo neke od korisnih izmena zakona. Jedino je “dijagnoza problema” nedovoljno precizna kada je reč o neizvršenju Poverenikovih rešenja. Naime, narodni poslanik je problem video u neusklađenosti normi sa Zakonom o izvršenju i obezbeđenju, dok je problem kod izvršenja nastao u vezi sa primenom normi Zakona o opštem upravnom postupku.
Snežana Paunović – Socijalistička partija Srbije
“Drugi Predlog zakona iz ovog pretresa jesu izmene i dopune Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i on sadrži takođe obimne izmene kojima se unapređuje institucija Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, koji je kao i Zaštitnik građana važan nezavisni državni organ, sa značajnom ulogom u našem pravnom sistemu.
Poverenik je svojevrsni zaštitnik prava na javno obaveštavanje i informisanje o aktivnostima i nadležnostima organa javne vlasti. Posrednik je između građana i organa vlasti i rešava sporne situacije u kojima građanima i pravnim licima državni organi uskrate pristup informacijama od javnog značaja. To je neko kome građani treba da veruju i imaju poverenja da će im on pomoći da ostvare svoja prava na informacije od javnog značaja, bilo da je u pitanju informacija od uticaja na prava građana ili informacija od opšteg, odnosno javnog interesa.
Rad Poverenika i veliki broj zahteva tražioca informacija od javnog značaja potvrđuje značaj ove institucije i poverenje koje su građani izgradili. U skladu sa ovim zakonom, Poverenik se uključuje u zaštitu prava onda kada organi javne vlasti donesu rešenje kojim se odbija zahtev za pristup informacijama. Onda građani ili pravno lice zbog takvog rešenja imaju pravo i mogućnost da podnesu žalbu Povereniku.
Upravo smo u Godišnjem izveštaju o radu i Poverenika, razmatranog na sednici Narodne skupštine, videli da je najveći broj žalbi Povereniku upućeno upravo zbog nepostupanja po zahtevima tražioca informacija. Zato se ključne izmene ovog zakona i odnose, čini mi se, na unapređenje tog postupka i povećanje transparentnosti podataka koji se objavljuju, kao i na proširenje kruga lica na koje se zakon odnosi.
Predložene izmene treba da dovedu do toga da svi organi vlasti postupaju u skladu sa zakonskim obavezama i da građani mogu da ostvare svoje pravo iz zakona, a to je dostupnost informacija o radu organa vlasti.
Proširivanje kruga lica na koje se zakon odnosi imaće veliki uticaj na povećanje obima dostupnih informacija o radu javne uprave. I na kraju, možemo reći da su izmene ovog zakona rezultat i našeg strateškog opredeljenja ka evropskim integracijama i u praksi uočene potrebe poboljšanja zakona u interesu javnosti da bude obaveštena i da raspolaže relevantnim informacijama koje mogu uticati na život, zdravlje ili ostvarivanje prava.
Kao i Zaštitnik građana, tako i poverenik predstavljaju mehanizme demokratizacije društva, jačanje pravne države, što i jeste negde strateško opredeljenje Srbije. U tom kontekstu, pred ovim nezavisnim organima stoji jedna velika odgovornost za vršenje ovlašćenja koja su im Ustavom i zakonom poverena.
Ono što je takođe možda bila moja dilema lično i poslaničke grupe je dužina mandata, negde isključivo zbog toga što mi se čini da će taj mandat od osam godina biti najduži mandat koji bilo ko ima uz Srbiji, nekako mi je mnogo čak i iznad mandata predsednika Republike. Ali, odustali smo od amandmana koji utiče na dužinu mandata, pre svega verujući da je procena koja je urađena pre nego što je tako dug mandat dodeljen racionalna. Možda ima i smisla da osam godina obavljaju tu funkciju”.
Dejan Kesar – Poslanička grupa “Aleksandar Vučić – Za našu decu”
“Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, to je sastavni deo Strategije reforme javne uprave od 2021. do 2025. godine i kao jedan od ciljeva jeste bio i izmena Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.
Ono što mi u poslednje vreme prepoznajemo kao negativnu praksu i ono što se u pravnoj struci naziva zloupotreba prava, jeste što veliki broj lica prosto guši instituciju Poverenika velikim brojem pritužbi i onda dolazi do pokretanja prekršajnog postupka gde ti isti podnosioci naplaćuju troškove u odnosu na učešće i na finalizaciju tog prekršajnog postupka.
Novine jesu, svakako, što je Poverenik za informacije od javnog značaja ovlašćen da izdaje prekršajne naloge u iznosu od 30.000 dinara onim odgovornim licima koji ne postupe po njegovom zahtevu, kao i obaveza Poverenika, odnosno da Poverenik može da izda nalog svim nadležnim državnim organima da sve najbitnije informacije obavljaju na svojim veb prezentacijama.
Zaista smatram da su ovi zakonski predlozi uređeni dobro od strane Vlade Republike Srbije kao ovlašćenog predlagača i resornog ministarstva i zaista možemo da budemo ponosi na određene zakonske norme koje su uvedene u ove nove zakonske tekstove.“
Nakon komentarisanja zakonskih odredbi poslanik Kesar je napravio istorijski osvrt i tvrdnje da su nekadašnji Poverenik i Zaštitnik građana „koristili za svoju političku samopromociju, a svoje poslove nisu radili u skladu sa Ustavom i zakonom.“ Jedina ilustracija ove tvrdnje je to da su “i Poverenik za informacije od javnog značaja i Zaštitnik građana davali preporuke još 2011. i 2012. godine, da se ovi zakonski predlozi unaprede a ništa nisu uradili tokom svog mandata”.
Komenatar: Ne samo da Poverenik nije nadležan da menja zakon, već se veoma lako može proveriti da je Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave još 2011. izradilo nacrt izmena i dopuna zakona u saradnji sa Poverenikom, da je Vlada Srbije predložila te izmene, ali da Skupština o njima nije raspravljala.
Misala Pramenković – Poslanička grupa Stranka pravde i pomirenja SPP – Ujedinjena seljačka stranka USS
“Kada je u pitanju sam Predlog izmena i dopuna Zakona o pristupu informacijama od javnog značaja, odnosno o Povereniku informacija od javnog značaja, vidimo da kroz ovo zakonsko rešenje se dodatno učvršćuje pozicija Poverenika, što je veoma značajno u pogledu ne samo veće transparentnosti već i mogućnosti odnosno ovlašćenja koje ovaj veoma važan mehanizam dobija u pogledu mogućnosti da zatraži od relevantnih faktora, dakle javnih institucija, ustanova, da informacije koje je neophodno postave recimo na svojim veb prezentacijama itd.
Sa druge strane, i taj segment donekle kaznene politike koju može u ovom momentu izreći sam Zaštitnik je verovatno adekvatno sredstvo za dolazak do informacija od javnog značaja”.
Đorđe Kosanić – Poslanička grupa Jedinstvena Srbija
“Vraćajući se na same predloge zakona iz ove objedinjene rasprave, kažem, dva veoma važna predloga zakona, ali danas će moje izlaganje biti fokusirano na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.
Novi zakon, svakako treba da reši jedno goruće pitanje, a to je da li su javne institucije spremne da poštuju zakon. Zakon je inače donesen pre 17 godina. Imao je neke izmene, kao što smo čuli, 2007, 2009. i 2010 godine, ali mnoge stvari nisu obuhvaćene ovim zakonom. Potrebna je korekcija zakona. Tako da imamo i neke, svakako institucije koje su u međuvremenu formirane, a nisu obuhvaćene ovim zakonom.
Dakle, kao što sam rekao, ministarka, Zakon je star 17 godina, i postoji veliki prostor da se ovaj Zakon unapredi u interesu svih naših građana.
Glavni problem u postojećem Zakonu jeste upravo izvršenje Poverenikovih zahteva. Rekli smo da budemo kritični i da kažemo šta su problemi. Čak i kada neki organ uskrati informacije nekom čoveku, Poverenik donese rešenje kojim se zahteva da se one dostave. Oni to ne učine.
Predložene izmene zakona uspostavljaju mehanizam koji treba da dovede do toga da organi vlasti postupaju u skladu sa svakako svojim obavezama. Jedna od bitnih izmena koja dolazi upravo od Poverenika, institucije koja je formirana, ako se ne varam, 2005. godine, je da se ovoj instituciji povere veća ovlašćenja, naravno mislim prvenstveno na inspekcijski nadzor, ali i neke novčane kazne.
Svakako će to doprineti bržem dolasku do informacija, veću proaktivnost vlasti, uz istovremeno omogućavanje zloupotreba kojih je do sada svakako bilo.
Kao što sam rekao, uloga Poverenika postoji od 2005. godine. Ona nikada nije bila, da kažem, beznačajna, ali se u praksi ona svodi na ulogu jednog drugostepenog organa, jer nije u stanju da kao nezavisni državni organ građanima obezbedi informaciju. Prema važećim propisima Poverenik nije u mogućnosti ni da omogući prinudni pristup informacija od javnog značaja nekog organa javne vlasti ukoliko je građanin tražio neke podatke i nije ih dobio.
Ministarka, šta to praktično u praksi znači? Evo, ja recimo dolazim iz Kragujevca. Neki Kragujevčanin je tražio od nekog javnog organa da dobije neku informaciju. Dobio je odgovor da ne raspolažu tom informacijom, a postoje indicije, recimo, da ipak je ta informacija dostupna. Poverenik nema mehanizme da izvrši nadzor i da proveri da li je to tako.
Upravo će novim zakonom to biti omogućeno. I to je dobro, s obzirom da želimo otvoreno društvo, kako ste vi već rekli, u kom će građani moći da budu obavešteni o svim informacijama za koje smatraju da su svakako od javnog značaja.
Isto tako, gospodin Poverenik Marinković, sa druge strane je često pričao, mi smo to podržavali, da želi neku vrstu teritorijalne decentralizacije institucija Poverenika. Da Poverenik malo više obilazi Srbiju, da napusti Beograd, da ima područne jedinice u nekim regionalnim centrima gde bi građani mogli da podnesu žalbe.
Evo, opet kažem, dolazim iz Šumadije. Recimo, da Šumadija bude Kragujevac gde bi svako mogao da dobije informaciju, a time bismo uštedeli i novac i vreme građana i države.
Upravo ovim zakonom daje se Povereniku mogućnost da otvori kancelarije izvan sedišta, izvan Beograda, i u drugim mestima. Time se uspostavlja jednakost svih građana širom Srbije”.
Komenatar: U vezi sa ovim izlaganjem narodnog poslanika najzanimljivije je pitanje mogućnosti Poverenika da utvrdi da li neki organ vlasti poseduje informaciju iako tvrdi da to nije istina. U tom pogledu, predlog izmena i dopuna nije doneo bitne promene, kako u pogledu ovlašćenja, tako ni obaveza Poverenika.
Dubravka Kralj – Socijalistička partija Srbije
“Dakle, mora se građanima omogućiti da ostvare svoje pravo na kontrolu javne vlasti, jer u javnom sektoru nema mesta za tajnu, isto kao što ni javni funkcioneri nemaju pravo na privatnost u obavljanju svoje funkcije. U tom cilju je i donet Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. U tom cilju je i obrazovana institucija Poverenika koji treba da se stara o primeni tog zakona u praksi. Konačno, u tom cilju se i danas vrše izmene zakona.
Šta je ono što građani treba da znaju? Dakle, treba da znaju da imaju pravo na slobodan pristup informacijama od javnog značaja. Ponoviću da su to sve one informacije koje se tiču rada organa javne vlasti ili su sa tim radom u vezi. To mogu da traže bez potrebe da objašnjavaju zašto žele da dođu u posed tih informacija, jer se pretpostavlja da imaju interes i dovoljno razloga da znaju šta se dešava u državi, u pokrajini, kao i u gradovima. Naravno da postoje izuzeci od tog pravila, ali oni su zakonom taksativno navedeni i moraju se restriktivno u praksi i tumačiti.
Čak, recimo, Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ide dotle da i kada je neki podatak označen kao tajni, kada nosi oznaku tajnosti, može se zahtevati pristup tom podatku, a Poverenik ima ovlašćenje da, ukoliko proceni da taj podatak bez opravdanih razloga koji bi bili zasnovani na propisima nosi oznaku tajnosti, može da naloži organu da taj veo tajnosti skine sa predmetnog podatka. Dakle, kao što sam rekla, malo je razloga za tajne u javnom sektoru.
Takođe, građani treba da znaju da zahtev za pristup informacijama mogu da traže od svakog organa javne vlasti, uključujući i javna preduzeća, vršioce javnih ovlašćenja, pa čak i pravna lica čije je poslovanje u pretežnoj meri sadržano. O tome je ministarka i pričala i to su zaista dobre izmene.
Takođe, važno je da znaju i želim ovim putem i da ih podsetim na to da sam zahtev za pristup informacijama od javnog značaja mogu da podnesu i usmeno, na licu mesta, kod bilo kog organa javne vlasti. Sam postupak traženja informacije nije preterano formalizovan. Dakle, put do informacije je prilično prohodan.
Ukoliko po njihovom zahtevu ne bude postupljeno, ukoliko on bude odbačen, odbijen ili na bilo koji način uslovljen, imaju pravo žalbe Povereniku. Dakle, tada Poverenik stupa na scenu, štiti to pravo i prema novim izmenama ima i nova ovlašćenja i mnogo čvršće mehanizme kojima može da prinudi organe javne vlasti da daju informacije građanima.
Uostalom, kao što se kaže, informacija je moć, a moć treba i mora da pripada narodu. Zato građanima i treba omogućiti slobodan pristup svim informacijama i to na način koji će biti jednostavan i koji, kao što sam rekla, neće biti opterećen formalnostima.
Isto tako, u tom cilju, kako bi i sama institucija Poverenika i sve mogućnosti koje on pruža bile dostupne svim građanima, jedna od izmena je i mogućnost da se kancelarije Poverenika otvore van Beograda. Dakle, i građani u manjim mestima će biti u prilici da neposredno komuniciraju sa Poverenikom, isto kao što će Poverenik moći lakše da približi ono što radi, ono što su njegovi zadaci građanima.
Dalje, kao što sam rekla, ukoliko organ vlasti od koga je tražena informacija ne postupi po tom zahtevu, podnosi se žalba Povereniku. Dakle, njegova ovlašćenja se aktiviraju. Ponavljam da su ona šira nego što su bila pre ovih izmena, jer je do sada, naravno, postojala prekršajna odgovornost, mogao se podneti zahtev za pokretanje prekršajnog postupka. Međutim, sada i sam Poverenik može direktno da izriče novčane kazne.
Znam da je i do sada postojao veliki trud da se na neki način sankcionišu državni organi koji ne postupaju po zahtevima za davanje informacija od javnog značaja, pa je čak na sajtu Poverenika postojala, ja bih to nazvala neka lista sramna, odnosno lista organa koji nisu postupili po zahtevima. Međutim, malo ljudi to gleda i mislim da se ovim izmenama uvode sankcije koje će pojačati disciplinu javne vlasti.
Međutim, sve ovo i sav mehanizam pristupa informacijama od javnog značaja ne treba da služi za zadovoljenje neke puke radoznalosti ili neke znatiželje. Ja sam pretraživala praksu Poverenika za informacije od javnog značaja i videla sam da su traženi tako neki podaci banalni. Ne znam sada iz kog razloga je to traženo, ali ovako kako mi se čini, recimo, tražiti adresu na kojoj živi neki javni tužilac, meni je to očigledno podatak koji ni u kom slučaju ne može da se smatra da je od javnog značaja.
Apelujem da se to ne radi, da se prosto na taj način ne parališe rad Poverenika. Isto kao što pravo na dostupnost informacija od javnog značaja ne treba da se zloupotrebljava. To nije pravo koje je ustanovljeno da bi bilo ko od toga profitirao, već je ustanovljen da bi građani imali uvid koji im je neophodan da razviju stav o kvalitetu rada javne vlasti, da iznesu svoje mišljenje i da eventualno i kandiduju svoje ideje za unapređenje tog ranga. Prosto, ja mislim da je ovaj mehanizam putem kog građani mogu da daju svoj doprinos, pa makar to bila i kritika, jer i kritika može da bude izuzetno produktivna i korisna kada je dobronamerna.
Ali, mogućnost da se zloupotrebljava pravo, da se koristi suprotno cilju zbog kog je ustanovljeno nešto što treba sprečiti i to je ovim izmenama i urađeno, odnosno pokušava da se smanji prostor za korišćenje ovog mehanizma suprotno svrsi zbog kog je taj mehanizam i ustanovljen. Zbog toga sad recimo nema više neposrednog obraćanja Prekršajnom sudu, već se ustanovljava podnošenje žalbe Povereniku kao jedna procesna pretpostavka. Organi imaju mogućnost da traže preciziranje zahteva ukoliko je u zahtevu traženo previše informacija i ukoliko bi postupanje po njemu opteretilo, usporilo i otežalo rad tog organa.
Takođe, organi od kojih su informacije tražene mogu da produže rok ili da sebi olakšaju ispunjavanje svojih obaveza. To su korisne informacije i verujem da će pristup informacijama od javnog značaja i mogućnost traženja informacija vratiti na pravi put.
Pomenula bih još samo nekoliko novina koje se najviše ističu. Naime, ministarka je govorila o toj proaktivnoj transparentnosti, odnosno obavezi organa da prosto preduprede traženje informacije time što će na svojim sajtovima, odnosno na veb prezentacijama objavljivati informacije koje onako apriori ocene da bi bile od javnog značaja i mislim da je to veoma dobra i korisna novina. Isto tako, sada su veoma aktuelne društvene mreže i mislim da je pohvalno što mnogi državni organi imaju naloge na društvenim mrežama posebno zbog mlađih ljudi koji se često putem Fejsbuka, Instagrama i informišu, i dobro je da na društvenim mrežama mogu da dobiju i zvanične informacije od nadležnih organa.
Mi socijalisti kao poslanička grupa imamo Instagram nalog. Svako od nas pojedinačno ima naloge na Instagramu, a nalog ima i predsednik Narodne skupštine i redovno informiše javnost i svoje pratioce o tome šta radi i koje sve sastanke organizuje i prosto šta je tema u Narodnoj skupštini.
E, sada, pošto sam vam rekla da sam pretraživala praksu Poverenika samo bih jednu digresiju napravila zato što smatram da je važno, a videla sam da je podnet zahtev za informaciju o tome da li je određena osoba doktor medicine, da li je zaposlena u određenoj zdravstvenoj ustanovi i da li je završila specijalizaciju i iz koje oblasti je ta specijalizacija.
Recimo, ne znam kakav je ishod tog postupka pred Poverenikom, nije to sad ni važno, ali mislim da je to pitanje veoma korisno i da je dobro što postoje građani koji se o tome interesuju, a ovo sve kažem zato što je poslednjih dana i meseci veoma aktuelna tema nadrilekarstvo, odnosno osobe koje se lažno predstavljaju kao lekari, posebno u domenu tog ulepšavanja i plastične hirurgije, nije ni bitno, i mnogo ljudi je oštećeno usled takvog postupanja neodgovornih pojedinaca, koji će naravno biti sankcionisani, ali hoću da kažem da je pohvalno interesovati se za to ko su ljudi od kojih očekujete lekarsku pomoć.
Podelila bih informaciju o tome da Lekarska komora Srbije na svoj sajtu objavljuje uvek ažurnu listu lekara sa brojem njihove licence, sa naznakom iz koje oblasti su završili specijalizaciju i da li su, tako da apelujem na građane da ukoliko imaju sumnju i to da li je neko ko se predstavlja kao lekar, stvarno lekar, da eto, mogu i na taj način da provere, ali svakako treba se o tome interesovati.
Takođe, prekršajna odgovornost za nepostupanje po zahtevima za pristup informacijama od javnog značaja je do sada bilo ustanovljena samo za rukovodioca organa, a sada se ona proširuje i na lice koje je u okviru tog organa ili preduzeća, organizacije konkretno zadužena za postupanje po zahtevu. U tom smislu hoću da kažem da i dalje u nekim lokalnim samoupravama, u nekim preduzećima postoji problem, odnosno da zaposlenima i dalje nije u potpunosti jasan zakon, nisu u potpunosti obučeni za sprovođenje tog mehanizma, tako da pozdravljam to što će sa edukacijama biti nastavljeno i što će za to biti izdvojena i dodatna sredstva, jer smatram da bi neko snosio odgovornost. Prvo mora da mu bude pružena adekvatna obuka.
Završiću sa time da je sloboda temelj ideologije SPS i izvor svih vrednosti za koje se mi zalažemo, a jedna od onako bazičnih formi slobode jeste sloboda misli, a nje nema bez adekvatnog osnova za formiranje stava, a taj osnov je informacija i zato je važno da informacije budu dostupne svima, da svako može da ostvari svoje pravo na kontrolu javne vlasti i da svako na osnovu zvanično dobijenih informacija može da ocenjuje rad vlasti, a ne na bazi dezinformacija, tračeva ili insinuacija”.
Komenatar: Iz ovog dugog izlaganja najzanimljivije je pitanje društvenih mreža koje poseduju državni organi ili pojedini funkcioneri. Ovim pitanjem se Zakon o slobodnom pristupu informacijama ne bavi, ne postavlja zahtev da se na taj način ostvari komunikacija sa građanima niti uređuje sadržinu tog vida komunikacije.
Zoran Bojanić – Poslanička grupa “Aleksandar Vučić – Za našu decu”
“Mislim da su upravo ova dva zakona u tom pravcu. Znači, to su dva zakona koje prate onu Srbiju, Srbiju u 2025, agendu. Kada ovo govorim, ne govorim napamet. Vi ste svi čuli i ono vrlo iscrpno izlaganje gospođe Obradović, pročitali ste zakone i ne želim mnogo o tome da pričam, ali ono što je meni upalo u oči, to su upravo mišljenja Venecijanske komisije koja se ovde vrlo ceni i kada su u pitanju prava, pre svega, i ako nisam pravnik i SIGMA. Znači, organizacije koje su zajedno formirali EU i Organizaciju za ekonomsku saradnju i razvoj i u saradnji sa te dve organizacije i ovo ministarstvo je radilo na izradi ova dva vrlo značajna dokumenta.
Ono što hoću da naglasim jeste da je bilo mnogo konsultacija, da je bilo javnih slušanja, zainteresovane javnosti, što je vrlo bitno i da su sve one primedbe koje su se kretale u okvirima prihvaćene i ugrađene u ovaj zakon”.
Komenatar: Nejasno je na osnovu čega je narodni poslanik zaključio da je bilo javnih slušanja i da su sve primedbe zainteresovane javnosti „koje su se kretale u okvirima“ (kojim okvirima?) ugrađene u zakon.
Marijan Rističević – Poslanička grupa “Aleksandar Vučić – Za našu decu”
U svom izlaganju poslanik nije govorio o predlogu zakona, već o bivšem Povereniku, o “sistemu koji prenosi deo vlasti na nezavisne organe i tela i nevladine organizacije”. Jedina konkretna primedba i predlog bila je sledeća:
“Za mene nije prihvatljivo da oni imaju veće plate. Ja ne tražim da mi imamo njihove plate, evo ja tražim da oni imaju naše plate. Pa da vidite kako neće biti gužva i neće biti otimanja za mesta Zaštitnika, Poverenika”.
Komenatar: Međutim, poslanik nije podneo amandman koji bi na drugačiji način uredio visinu plate Poverenika.
U nastavku je govorio o temama koje nisu vezane za primenu Zakona o slobodnom pristupu informacijama – npr. “aktivnosti neregistrovanih političkih stranaka na neprijavljenim i nezakonitim javnim skupovima”, da “građani imaju prava da budu obavešteni o određenim proizvodima, da putem oglašavanja saznaju šta treba da kupe u “Maksiju”, itd, koje su cene”.
Uglješa Mrdić – Poslanička grupa “Aleksandar Vučić – Za našu decu”
Poslanik je takođe govorio samo o bivšem povereniku, a ne i o predlogu zakona.
Aleksandar Mirković – Poslanička grupa “Aleksandar Vučić – Za našu decu”
Poslanik je izrazio nezadovoljstvo time što „ili ljudi koji se bave informacijama od javnog značaja nekako ne nađu za shodno da pitaju, interesuju se za stvari“ koje se odnose na imovinu njegovih političkih protivnika, a nije govorio o predlogu zakona.
