Šta je ministarka Marija Obradović istakla u vezi sa izmenama Zakona o slobodnom pristupu informacijama u Skupštini Srbije
Skupština Srbije započela je 27. oktobra rasprava o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama u Skupštini Srbije. Tom prilikom poslanicima se obratila ministarka državne uprave i lokalne samouprave Marija Obradović. Ona je govorila o značaju ovih izmena, postupku izrade, izboru i položaju poverenika, proaktivnosti, informatorima….Ipak ostale su neke nejasnoće, pre svega zbog manjka dostupnih informacija.
Sveta Petka za uvod
Nakon što je ukazala da joj kao bivšoj narodnoj poslanici čini čast što govori u Narodnoj skupštini, i pošto je čestitala svima koji obeležavaju slavu Svetu Petku (posebno članovima SNS), ministarka državne uprave i lokalne samouprave, Marija Obradović, je predstavila dva predloga zakona na kojima je Ministarstvo “radilo intenzivno, posvećeno, sa posebnom pažnjom, punih devet meseci“.
Uopšte o značaju
Prva stvar koju je istakla je da institucije Zaštitnika građana i Poverenika za slobodan pristup informacijama od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti “predstavljaju jedan od nekoliko najvažnijih stubova na kojima počivaju naše društvo i država”. Kao osnovni cilj rada na zakonima ona je predstavila „unapređenje njihovog funkcionisanja, odnosno ostvarivanja društvenih uloga koje su im poverene“.
Dalje je kazala da je rad na zakonima iniciran 2016. godine, “u skladu sa tada važećim akcionim planom za pregovaračko Poglavlje 23 … tako da smo pre tačno godinu dana zatekli i preuzeli značajne polazne osnove koje su bile koristan putokaz u daljem radu na donošenju ova dva zakona”.
Komentar: U stvari, rad na izmenama Zakona o slobodnom pristupu informacijama je započet mnogo ranije, a Vlada je, upravo na predlog MDULS, još pre deset godina uputila predlog izmena zakona o kojem Narodna skupština nije raspravljala pre nego što je raspuštena 2012. godine.
O postupku izrade
Ministarka je rekla i sledeće: “Nesporna je činjenica da će rešenja u ovim zakonima bitno uticati na život i ostvarivanje prava praktično svih naših građana. Zato se Ministarstvo potrudilo da uzme u obzir što veći broj mišljenja i stavova kako građana, tako i zainteresovanih organizacija civilnog društva. Ja koristim ovu priliku da se iskreno zahvalim svima onima koji su davali predloge za unapređenje stanja u oblastima na koje ovi zakoni imaju uticaja”.
Komentar: Mada je nesumnjivo istina da jedan broj predloga koji su došli od građana i zainteresovanih organizacija civilnog društva jeste uzet u obzir, ostaje činjenica da Ministarstvo do današnjeg dana nije objavilo potpun izveštaj sa javne rasprave u kojem bi obrazložilo zbog čega brojni predlozi nisu prihvaćeni.
Ona se posebno zahvalila rukovodiocima institucija koji su se aktivno uključili u izradu zakona. Istakla je da je u pripremi zakonskih akata “ostvarena tesna saradnja sa SIGMA ekspertima koji su dali pozitivnu ocenu pripremljenih zakonskih akata, te istakli da ovako koncipirani predlozi zakona ispunjavaju međunarodne standarde u pogledu uređivanja položaja nezavisnih državnih organa sa ombudsmanskim elementima”.
Komentar: U pogledu ovih ocena ostaje da se ministarki veruje na reč, jer mišljenja SIGMA nisu objavljena. Ukazala je i na to da je Ministarstvo uzelo u obzir Konvenciju Saveta Evrope o pristupu zvaničnim dokumentima (Tromso konvencija).
Izbor Poverenika
Prva novina u zakonskim rešenjima je način izbora Poverenika – javni poziv predsednika Narodne skupštine svim zainteresovanim licima koja ispunjavaju zakonom propisane uslove da se prijave radi sticanja statusa kandidata za Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Dalje je objasnila da će poslaničke grupe biti ovlašćeni predlagači potencijalnog kandidata, pri čemu se uvodi obaveza poslaničke grupe da kao kandidata za Poverenika, predloži isključivo ono lice koje se nalazi na spisku prijavljenih kandidata koji je prethodno utvrdio i objavio nadležni odbor Narodne skupštine i obaveza nadležnog skupštinskog odbora da pre utvrđivanja predloga za Poverenika obavi razgovor sa kandidatima i omogući im da iznesu svoje stavove o ulozi i načinu ostvarivanja funkcije ovih institucija. Izričito je propisano da razgovori sa kandidatima moraju da budu javni, čime se u odnosu na postojeća rešenja garantuje veći stepen kontrole od strane javnosti.
Komentar: Zanimljiva je ministarkina tvrdnja o tome da se prilikom uobličavanja zakonskih odredaba koji uređuju postupak izbora Zaštitnika građana i Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Vlada rukovodila “potrebom jednoobraznog uređivanja postupka izbora ovih državnih organa koji se u parlamentarno-poslovničkoj terminologiji označavaju kao nezavisni državni organi, u smislu člana 238 a. Poslovnika Narodne skupštine”.
U ovom slučaju jesu ujednačeni postupak izbora ova dva državna organa. Međutim, tokom javne rasprave je ukazano da za druge čelnike nezavisnih državnih organa postoji drugi sistem izbora – javni konkurs poput onoga za direktora Agencije za sprečavanje korupcije.
Ministarka se zatim osvrnula na kritiku norme prema kojoj poslaničke grupe predlažu nadležnom odboru kandidata za Poverenika. Ona je takvo rešenje pravdala time što se “Ustavom jemči i priznaje uloga političkih stranaka u demokratskom oblikovanju političke volje građana“, time što stranke predlažu izborne liste i formiraju poslaničke grupe i da su navodno kritike predloga da poslaničke grupe predlažu kandidata u stvari izraz nezadovoljstva „postojećim političkim i izbornim sistemom”.
Ključne novine
Obradović je podsetila da je Zakon o slobodnom pristupu informacijama smatran jednim od najnaprednijih u vreme donošenja, ali da se tek sada vrši usklađivanje sa Zakonom o tajnosti podataka i Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, kao i sa “međunarodnim standardima”, ali nije objašnjeno kojim.
Ključne novine su prema mišljenju predlagača sledeće a Obradović je iznela nadu da će se rasprava fokusirati na njih:
- unapređenje transparentnosti i povećan broj informacija koje treba da sadrži informator o radu;
- proširenje kruga subjekata na koje se zakon odnosi;
- unapređenje statusne i funkcionalne nezavisnosti Poverenika;
- sprečavanje zloupotrebe prava tražilaca informacija koji pokreću prekršajne postupke zbog prekršaja predviđenih zakonom bez prethodnog podnošenja žalbi Povereniku.
Proaktivnost i informatori
Ministarka je pozvala organa vlasti da “uvažavajući princip proaktivne transparentnosti ne čekaju zahteve za pristup informacijama, već da sami unapred, javno objavljuju što više informacija o svom radu”, da “ne ignorišu zahteve koji im javnost podnosi”, ujedno izrazivši očekivanje da će prekršajni nalozi Poverenika eliminisati takvu praksu.
Kad je reč o proaktivnoj transparentnosti, ona je podsetila na obavezu ažuriranja informatora svakih 30 dana.
Komentar: Ta obaveza je inače i ranije postojala, ali samo u podzakonskom aktu, a ne i u zakonu. Takođe je ukazala na to da će informatori biti rađeni u okviru jedinstvenog informacionog sistema koji bi vodio i održavao Poverenik.
Novi organi vlasti
Kad je reč o proširenju obuhvata zakona posebno je ukazano na javne beležnike i javne izvršitelje, privredna društva u većinskom vlasništvu države, uključujući i ćerke – firme, gradske opštine i drugo.
Komentar: Gradske opštine su inače i do sada primenjivale zakon, kao i svi drugi organi vlasti, iako nisu bile posebno navedene u Zakonu.
Položaj Poverenika
Za položaj Poverenika ministarka tvrdi da je unapređen “postizanjem većeg stepena transparentnosti, učešćem javnosti u postupku njegovog izbora, formulisanjem odredba na isti način kroz raspisivanje takođe javnog poziva od strane predsednika Narodne skupštine, kao i kroz obavezu nadležnog skupštinskog odbora da pre utvrđivanja predloga za izbor Poverenika obavi javni razgovor sa kandidatima, omogući im da iznesu svoje stavove u ulozi i načinu ostvarivanja dužnosti Poverenika.”
Kao unapređenje ona je ukazala i na produženje mandata sa sedam na osam godina, dok je ograničenje na samo jedan umesto dva mandata pravdano “venecijanskim principima” koji “imaju za cilj sprečavanje tzv. profesionalizacije vršenja dužnosti Poverenika”. Očigledno je da su promene nelogične – ako je dobro da se Povereniku produži mandat, ne može istovremeno biti dobro da se ukine mogućnost reizbora.
Reč – dve o izvršenju rešenja
Ministarka se dotakla i pitanja “teškoća” u izvršenju Poverenikovih rešenja, i ukazala da izmenjeni zakon “daje operativnije ovlašćenje Povereniku da izrekne kazne”, ne objašnjavajući kako će sistem funkcionisati.
Najviše o “zloupotrebama”
Znatno više pažnje je posvećeno pitanju “zloupotrebe prava”, tražilaca informacija „koji neretko pokreću prekršajne postupke zbog prekršaja predviđenih zakonom bez prethodnih podnošenja žalbi Povereniku“. Ovde valja podsetiti da problem o kojem je govorila ministarka, a mnogo puta i Poverenik u stvari ne predstavlja nikakvu zloupotrebu prava, već iskorišćavanje nemara organa vlasti prema svojim obavezama za pokretanje prekršajnih postupaka i naplatu suštinski nepotrebnih troškova angažovanja advokata.
Komentar: Tražilac informacije nema, ni u dosadašnjem, ni u izmenjenom zakonu, obavezu da podnosi žalbu Povereniku kada organ vlasti ignoriše njegov zahtev. Mogućnost da pokrene prekršajni postupak protiv organa vlasti koji nije postupio proizlazi iz opšteg prava oštećenog (za bilo koju vrstu prekršaja) da to učini i nije vezana za korišćenje bilo kog drugog prava, pa ni prava na žalbu.
Problem o kojem ministarka govori zaista postoji, ali se rešenje za njega moglo naći i na druge načine, pa čak i bez izmena zakona. Na primer, tako što bi umesto mesnih zajednica koje su “bombardovane” zahtevima za pristup informacijama po kojima nema ko da postupa, po tim zahtevima postupala ovlašćena lica u opštinama. Drugo moguće rešenje bilo bi da se prekršajni postupci u ovakvim slučajevima pokreću isključivo preko on-line platforme, tako da se isključi mogućnost za angažovanje advokata i naplatu njihovih troškova.
Ministarka je na kraju napravila vezu između zakonskih predloga i Strategije reforme javne uprave za period od 2021. do 2030. godine i ocenila da su ovi predlozi zakona na ponos Republici Srbiji kada je u pitanju proces evropskih integracija, odnosno usklađivanja zakonskih akata i doprinos unapređenju odgovornosti i transparentnosti rada državne uprave.
Podsetimo, rasprava u Skupštini je započela nakon što je dan ranije predlog Zakona podržao u načelu Odbor za pravosuđe i upravu.
