Državno ulaganje u medije: Direktnim ugovaranjem do podobnih medija

0
45

Umesto raspisivanja javnih nabavki, lokalna javna i komunalna preduzeća se najčešće odlučuju da ugovore sa medijskim kućama potpisuju direktnom pogodbom. Koristi od toga mahom imaju mediji koji pozitivno pišu o onima koji dodeljuju javni novac, čime se guši svaki oblik konkurencije

Javna i javno-komunalna preduzeća u Srbiji su tokom 2020. godine veoma često sklapala ugovore sa medijskim organizacijama na netransparentan način, pokazuju rezultati istraživanja koja su zajedno sproveli BIRN i Nezavisno udruženje novinara (NUNS).

Istraživanje je pokazalo da su ugovori najčešće sklapani putem direktnog ugovaranja, a ne na tenderima. Na direktna ugovaranja trenutno se primenjuje Zakon o oglašavanju koji državno oglašavanje tretira kao komercijalno.

Ovo znači da svaka javna institucija ili javno preduzeće mogu od medija da naruče čitav spektar oglašivačkih usluga, od javnih kampanja i zakupa oglasnog prostora, preko promotivnih i PR usluga, pa do zakupa termina u određenim segmentima programa kao i pretplatu na časopise.

Glavni problem kod direktnog ugovaranja je mogućnost zloupotrebe ovakvog vida finansiranja i “prijateljsko” postupanje prema povlašćenim medijima koji izveštavaju u pozitivnom svetlu o onima koji dodeljuju javni novac.

“Javna institucija je u obavezi da davanje novca bude što javnije, što konkurentnije, ekonomičnije, efektivnije i jednako za sve. Kod direktnog ugovaranja to nije slučaj, a za to najveću odgovornost snosi onaj ko daje novac.  Deo odgovornosti snose, naravno, i mediji. Jako malo njih bi odbilo direktan ugovor”,  kaže Rade Đurić, advokat NUNS-a.

Analizom su bili obuhvaćeni ugovori o poslovno-tehničkoj saradnji u 20 najvećih gradova. Jedan deo javnih preduzeća i institucija nije imao ovakav tip ugovora ili nije dostavio dokumentaciju do kraja rada na istraživanju.

Najviše novca za najpodobnije

Finansiranje podobnih medija najviše šteti medijima na lokalu koji se usled male ekonomske moći većinski oslanjaju na državu, vidi se iz rezultata zajedničkog istraživanja BIRN-a i NUNS-a.

Od 199 direktnih ugovora vrednosti od oko 55 miliona dinara, 191 su potpisali lokalni mediji (42 miliona), dok je 10 ugovora potpisano sa nacionalnim medijima (12.5 miliona).

Najveći broj ugovora, ujedno najjeftinijih, sklopljen je sa onlajn medijima u vrednosti od 2.5 miliona. Na drugom mestu su ugovori sklopljeni sa TV stanicama, koji su ujedno i najskuplji (40 miliona).

Lokalni mediji sklapaju ugovore u malim vrednostima, ispod praga propisanog za objavljivanje javne nabavke, te je veliki broj sklopljen kao direktno ugovaranje.

Dve lokalne televizije, Novosadska TV i RT Kragujevac, potpisale su direktne ugovore i prekoračile prag propisan šemom državne pomoći, koja predviđa limit za iznose od preko 23 miliona dinara u periodu od tri godine.

Bez korone tokom pandemije

Uprkos pandemiji i ekonomskoj pogođenosti, vrednost javnih konkursa iznosila 1.4 milijarde dinara za 2020. godinu, što je za 100 miliona više nego 2019. godine.
Međutim, u istraživanju nije pronađen nijedan ugovor koji bi za predmet imao bilo kakvu vezu sa pandemijom ili javnim zdravljem u vreme krize.
Obe televizije prodale su usluge emitovanja gradskih skupštinskih sednica, a ujedno su i jedne od najvećih dobitnika na javnim konkursima.

Novosadska TV dobila je 9.360.000 RT Kragujevac 3.500.000.

Ipak Studiju B iz Beograda je pripalo najviše – 12 miliona za “informisanje javnosti i emitovanje obaveštenja u sredstvima javnog informisanja”.

Državni javni servis RTS dobio je 8.4 miliona, a televizija Pink sa 2.1 milion dinara.

Iako je preporuka da se za ovakav tip usluga raspiše javna nabavka, to nije učinjeno čime su zatvorena vrata konkurenciji i otvoren prostor medijima koji su u javnosti označeni kao glavni nosioci propagande, da dobiju unosne poslove.

Lokalni mediji najugroženiji

S obzirom na već pomenutu slabu ekonomsku moć lokalnih medija, isti su često primorani da pristanu na vrlo nisku novčanu nadoknadu za svoj posao.

Tako je portal Vranjenews zaključio ugovor sa JKP Parking servis Vranje o izradi i postavci prazničnih banera u trajanju od mesec dana za sumu od 5.000 dinara. Emitovanje reklamnog spota za potrebe Grada Čačka, RTV Galaksija je naplatila 8.000 dinara za pet termina dnevno tokom pet dana.

Da je moguća i “usluga za uslugu” pokazao je ugovor između JKP Parking servis Vranje i RTV Ritam gde JKP obezbeđuje parking mesto za jedno vozilo u prvoj zoni, što na mesečnom nivou iznosi 1.900 dinara, a ovaj medij pušta reklame i prati aktivnosti JKP-a po dogovoru.

BIRN-ovo i NUNS-ovo istraživanje pokazuje da se za novac od državnog oglašavanja, osim medija, takmiče i marketinške agencije, nezavisne produkcije, pa čak i nevladine organizacije. Oni, imajući pristup javnim sredstvima kroz različite vrste ugovora, predstavljaju dodatnu konkurenciju medijima pružajući marketing usluge, zakup prostora ili produkciju materijala.

Kada predmet direktnog ugovora postane “zakup medijskog prostora” ili “pružanje marketing usluga” javlja se još jedan sloj netransparetnosti jer usled neprecizno definisane usluge javnost ne može da zaključi šta se tačno kupuje.

To se može videti na primeru JKP Toplana Kraljevo koje je sklopilo ugovor sa RTV Kraljevo i Ibarskim novostima o “obezbeđivanju javnog informisanja građana”, što je jako širok pojam. Slične, neodređene ugovore, sklopilo je JKP Vodovod Leskovac sa TV Leskovac, Studio B sa JKP Parking Beograd i JKP Čistoća i Zelenilo Kragujevac sa KTV.

I javni konkursi bez kontrole

Šema državnog finansiranja oslanja se najviše na javne konkurse, pa onda i na proces javnih nabavki kojima se realizuju prenosi skupštinskih sednica, oglašavanje, informisanje javnosti o radu samouprave ili institucije i promotivne aktivnosti.

Nemanja Nenadić, izvršni direktor udruženja Transparentnost Srbija, rekao je za BIRN da su i javni konkursi često problem jer na njima pobeđuju mediji bliski vlasti.

“Država nema nekakvo ograničenje po pitanju ukupne vrednosti javnih konkursa. Sa stanovišta medija bolje je da ta vrednost bude veća. Imajući u vidu mnoge konkurse moglo bi pre biti reči o želji da se podrže mediji koji pišu povoljno o vlasti”, rekao je Nenadić.

Istraživački tim BIRN-a i NUNS-a naveo je u svom izveštaju poteškoće pri pribavljanju podataka o potrošnji javnih sredstava. Razlog je što su javne institucije poprilično “škrte” u objavljivanju podataka o finansiranju medija.

Celokupna dokumentacija za potrebe istraživanja prikupljena je na osnovu zahteva za pristup informacijama od javnog značaja. Ugovori sa opisom naručenih usluga, obavezama i računi za sprovođenje konkretnih usluga su jedina dokumentacija, a izveštaji o realizaciji, ekonomske analize potreba, potrošnja novca su po pravilu vrlo retki.

Izmenom Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja očekuje se još teža pozicija novinara i slabljenje instituta zahteva za pristup informacijama od javnog značaja.

Medijska strategija za period 2020-2025. predviđa donošenje posebnog zakona koji bi tretirao pitanje oglašavanja državnih entiteta ali nije precizirano kada.

BIRN i NUNS apeluju na javne institucije da uvedu veću transparentnost u ugovaranja, i na medije da se drže Kodeksa, odgovornog i istinitog izveštavanja.

Izvor

Prethodni tekstIspravite istorijsku nepravdu: Inicijativa Narodnoj skupštini da se posle 14 godina tekst Predloga zakona konačno nađe pred poslanicima
Sledeći tekstPočela rasprava o izmenama Zakona o slobodnom pristupu informacijama u Skupštini

OSTAVITE ODGOVOR

Unestite svoj komentar
Unesite svoje ime