Foto: Youtube/Screenshot

Piše: Rodoljub Šabić

Poziv za jučerašnje gostovanje na TV-u podsetio me je na blog koji sam napisao pre pet godina 25. maja 2016. Taj blog je izazvao nervozne reakcije nekih ljudi na vlasti, ali nisam tada ni pomišljao da će biti potrebe i smisla da blog ponovim. Nažalost ima ih. Taj stari blog je glasio:

„Prošlo je tačno mesec dana od događaja koji je kao retko koji u poslednje vreme zatalasao našu javnost, a o čijim akterima je nažalost izostala bilo kakva ozbiljna, relevantna informacija. Isto kao i o aktivnostima nadležnih, čiji bi rezultat trebalo da bude rasvetljavanje ovog mračnog događaja.

Mislim, razume se, na noćnu akciju koju su ljudi pod fantomkama sproveli u Savamali rušeći više zgrada u površini od preko hiljadu metara kvadratnih, izvršivši pritom više krivičnih dela.

U međuvremenu, međutim, stižu i neke nimalo željene informacije.

Prva žrtva noćne akcije 25. aprila bio je S.T, noćni čuvar iz firme za obezbeđenje koji je bio savladan, vezan i maltretiran sve dok akcija nije okončana. Mnogi su, pretpostavljam, njegovu izjavu mogli da čuju i na TV-u, ne i da mu vide lice koje je vidno uplašen sklanjao od kamera.

Pre nekoliko dana, u nedelju 22. maja, primio sam mejl jednog od ljudi čija imovina je uništena u noćnoj akciji 25. aprila. U njemu je, uz zahvalnost meni i kolegi Jankoviću zaštitniku građana zbog principijelnog zalaganja za istinu i zakonitost, bila i jedna informacija za koju je sam pošiljalac rekao: „nadam se da je samo moja paranoja“.

Pisalo je doslovno:

“Čuvaru iz firme za obezbeđenje koji je one noći bio vezan od ljudi s fantomkama, S.T, pozlilo je pre nekoliko noći i hitna pomoć ga je prenela na VMA uz komentar da je u predinfarktnom stanju. Na VMA je zadržan i još uvek je tamo. Kasnije je prebačen sa kardiologije, jer su navodno u pitanju upetljana creva, ali poslednji izveštaj koji smo dobili od njegovog kolege iz agencije koji ga je posetio je da su tom jadnom čoveku na VMA, zbog psihičkih problema, vezane i ruke i noge!”

Danas sam od istog čoveka dobio još jedan mejl. U njemu stoji:

“Upravo sam obavešten da je S.T. preminuo juče na VMA. Vlasnik agencije kaže da ga je juče posetio na VMA i da je čovek i dalje bio vezanih ruku i nogu.”

Ne znam baš ništa pouzdano o okolnostima i uzrocima smrti nesrećnog S.T. Očekujem i nadam se da će informacije o tome biti saopštene bez odlaganja. Ali, znam da je i inače velika, ogromna, neizvršena, a nesporna obaveza nadležnih da javnosti Srbije objasne šta se sve krije iza događaja u noći 25. aprila od danas još veća, mnogo veća.“

***

Nadležni su, zna se, mislili sasvim drugačije. Prošlo je pet godina, a javnost je o smrti nesretnog S.T. saznala jako malo, a o tome šta se sve krije iza događaja u noći 25. aprila 2016, bar zvanično, praktično ništa.

Ministar zdravlja je odmah pošto su mediji podelili moj blog saopštio da je naložio da mu se odmah dostavi sva medicinska dokumentacija da bi je on proverio. Posle se (nezavisno od nezakonitosti takvog ministarskog zahteva, jer on nema pravo da obrađuje lične podatke pacijenata, to može samo pacijentov lekar ili u slučaju potrebe zdravstveni inspektor) od ministra čulo da S.T-u „nije učinjeno ništa nažao“ i da „nije bilo greške u lečenju“. Nešto kasnije pojavila se i (u samo jednom listu, uz naznaku da je nezvanična) informacija koju su podelili i neki drugi mediji da je i obdukcija pokazala da je S.T. umro prirodnom smrću. I to je sve.

Što se tiče ostalih stvari u vezi s događajem u režiji, kako je to jednom i A. Vučić rekao, „kompletnih idiota iz vrha gradske vlasti“, notorna je stvar da nadležni nisu učinili ništa. Naprotiv, da su uradili sve što su mogli da se stvar minimizira, zataška, ugura pod tepih i tako uguši. Bez obzira na te napore stvar nije zaboravljena. Ostala je predmet interesovanja javnosti i zahteva da odgovorni snose zaslužene konsekvence. Štaviše, dobila je nedavno i mesto (kao jedan od drastičnih primera afera koje moraju biti razrešene) čak i u Rezoluciji Parlamenta EU.

Adekvatan pravni epilog skandala u Savamali ostaje nesporna velika obaveza države Srbije. Ne zbog EU, već zbog same sebe. Prosto, postoje stvari, problemi sa kojima države, slično kao ljudi, ne mogu živeti lepo, mirno, kako valja, dok ih ne reše na pravi način. U takve sigurno spada divljačko noćno rušenje u Hercegovačkoj ulici. Pet godina od smrti nesretnog S.T. je prilika da se na to još jednom podseti.

Autor je advokat i bivši Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Izvor

Prethodni tekstMehanizmi za zaštitu prava na pristup informacijama od javnog značaja
Sledeći tekstPanel: Ugroženo pravo građana na informaciju